Otkupna cena maline oko 400 dinara, očekuje se za trećinu slabiji rod

Predstavnici države, Udruženja malih i zadružnih hladnjača i proizvođača maline „Naše voće Srbija“ dogovorili su da se obezbeđivanjem kredita od dve milijarde dinara isplati prošlogodišnji rod. Naime, hladnjačarima koji imaju malinu na lageru biće obezbeđene pozajmice ukupne vrednosti oko dve milijarde dinara (17 miliona evra), kojima će oni isplatiti proizvođače.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović podsetio je u razgovoru za Biznis.rs da je 2020. i 2021. godine na evropskom i svetskom tržištu falilo oko 20.000 do 25.000 tona malina. On navodi da je prošle godine došlo do malog problema u odnosu malih i srednjih hladnjačara prema velikim hladnjačarima i izvoznicima.

„Dogodio se pad tražnje maline od strane malih hladnjača. Naime, velika količina ovog voća uvozi se iz zemalja kao što su Ukrajina ili Poljska, a iz Srbije je od avgusta prošle do 1. marta ove godine izvezeno između 75.000 i 80.000 tona malina. U 2022. godini smo proizveli 60.000 tona i kažu nam da će ostati na zalihama od 20.000 do 25.000 starog roda“, navodi naš sagovornik i ističe da u ovim brojkama postoji veliko neslaganje, za koje postoji jasno objašnjenje.

„Hladnjačari su u Srbiju iz pomenutih zemalja uvezli malinu po ceni koja dominira za zamrznutu robu – od 250 do 350 dinara. Kod nas je sveža malina koštala od 500 do 630 dinara, a plaćala se poljoprivrednim proizvođačima. Sada je ponuda iz uvoza jeftinija nego što je bila sveža malina na tržištu i zbog toga je došlo do problema. Zašto bi velike hladnjače platile malim, kada već iz uvoza imaju jeftinije maline? Zbog toga male hladnjače nisu prodale svoje zalihe i nisu isplatile malinu poljoprivrednim proizvođačima“, naglasio je Radović.

Asocijacija malinara Srbije nije učestvovala u traženju sredstava od države, koja je omogućila hladnjačarima kredite kako bi isplatili malinu poljoprivrednicima.

„Dobro je što je obezbeđen novac da se isplati prošlogodišnji rod poljoprivrednim proizvođačima, ali 2020. i 2021. godine izvozna ili prodajna cena maline u Srbiji bila je jedan do dva evra. Tako su 2021. davali doplatu malim poljoprivrednim proizvođačima osam, 10 ili 12 dinara po kilogramu, a ogromna je razlika bila između otkupljene maline i prodate u Srbiji prema velikim hladnjačarima“, ocenjuje naš sagovornik.

Radović smatra da to nije u redu prema poljoprivrednim proizvođačima, jer hladnjačari bez malinara ne bi imali sirovinu za rad, pa ne bi imali ni posla. Zato, prema njegovoj oceni, ovakvo rešavanje problema nije dobro ni za koga u „lancu“, a posebno ne za poljoprivrednike.

Vremenske neprilike uništavaju rod

April i maj su doneli obilne padavine na nivou cele Srbije, što negativno utiče ne samo na maline, već i na sve druge poljoprivredne kulture. Malinari tako ne mogu da stignu da odrade sve što su planirali.

„Poslednjih sedam dana Srbijom haraju tolike nepogode – padavine, grad, vetrovi, oluje, a mi ćemo u odnosu na prošlu godinu imati manju proizvodnju. Do danas je to manjak od oko 20 do 30 odsto, zbog kašnjenja vegetacije i vremenskih nepogoda„, upozorio je Dobrivoje Radović.

On je poručio hladnjačarima koji se bave izvozom i koji imaju odlične ugovore za ovu i prethodnu godinu da obrate više pažnje na domaće poljoprivredne proizvođače koji im obezbeđuju sirovinu za rad.

Očekivanja znatno manja nego prethodnih godina

Nepogode koje ne prestaju krajem maja, a najavljene su i za početak juna, dosta su smanjile očekivanja malinara od ovogodišnjeg roda. Što se tiče uvoza, Radović kaže da su svesni da ovo voće mora da se uvozi još od 2007. godine, ali da mora da se radi na tome da malina postane strateški proizvod.

„Od maline direktno i indirektno zavisi oko milion ljudi u Srbiji, a da ne pričamo o drugim stvarima koje imaju veze sa njenim prometom. Prošla godina je bila fenomenalna za svaku opštinu koja se bavi proizvodnjom, ali i za one opštine iz kojih su dolazili radnici. Oko 300 do 350 miliona evra je 2021. i 2022. godine iznosio devizni priliv prema državi jer, naravno, i Srbija ima interes u vidu punjenja budžeta, a i veliki broj poljoprivrednih apoteka zbog primene agrotehničkih mera i kupovine mineralnih đubriva“, navodi naš sagovornik.

On je podsetio da je prošle godine sve bilo mnogo jeftinije, čak i za 30 do 60 odsto.

Prošle godine je u ovo doba malina iz plastenika koštala između 1.000 i 1.800 dinara za kilogram, a sada je, kako kaže Radović, na pijacama i u nekim marketima čak i do 2.000 dinara. Ipak, on smatra da poljoprivredni proizvođači neće licitirati tu cenu.

„Na osnovu toga koliko je uvezeno zamrznutih malina predviđamo da bi oko 350 do 400 dinara mogla da bude akontna cena, sa tendencijom rasta. Na žalost, ako se desi još neko nevreme od maline neće biti ništa. Naša zapažanja su da će maline biti manje za 25 do 30 procenata„, zaključio je naš sagovornik.