Blizu dogovor o subvencionisanim kreditima

Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama

AgrobiznisSrbijaU fokusu

18.5.2023 08:29 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama
Berba maline počinje za mesec dana, a male hladnjače novi rod dočekuju sa neprodatim zalihama i neizmirenim dugovima prema proizvođačima iz prošle sezone. Rešenje... Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama

Berba maline počinje za mesec dana, a male hladnjače novi rod dočekuju sa neprodatim zalihama i neizmirenim dugovima prema proizvođačima iz prošle sezone. Rešenje malinari vide u subvencionisanim kreditima.

U udruženju „Naša malina iz Arilja“ kažu da pregovori sa resornim ministartvom i Poštanskom štedionicom idu u dobrom pravcu, piše RTS.

Umesto da razmišljaju o novim sortama, o tome kako da unaprede tehnologiju i preradu maline, hladnjačari pregovaraju sa državom o uslovima za subvencionisane kredite preko Poštanske štedionice, iz kojih bi isplatili prošlogodišnje dugove proizvođačima.

Božo Joković iz Zemljoradničke zadruga „Agro-eko voće“ iz Arilja kaže da mali hladnjačari, koji imaju sada robu na lageru, mogu u narednom periodu mogu iz sopstvene proizvodnje nadoknaditi te gubitke koje, kako ističe, ni sa čim nisu izazvali.

„Dogovoreno je da se uradi kreditna garantna šema gde će Ministartvo poljoprivrede imati učešće u subvencionisanju kamate, a da će sav rizik na sebe uz pomoć države preuzeti male hladnjače“, navodi Joković.

Podseća da je problem sa malinom roda 2022. godine nastao zbog previsoke cene koju su diktirali izvoznici vođeni dobrom zaradom iz 2021. godine tokom pandemije korona virusa, kada je malina bila veoma tražena i skupa roba u celom svetu.

Kaže da je lane teret manje tražnje, kao i skupog repromaterijala i prekinutih lanaca snabdevanja, najviše pao na leđa malih hladnjača.

Malinjak / Foto: Rade Drašković

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije (PKS) kaže da će ove godine novu berbu maline dočekati 40.000 tona tog voća u zalihama, što će, kako je naglasio, biti veoma važno kada se budu vodili pregovori o ceni.

„Pad izvoza govori o tome da nismo imali povoljniju cenu cenu u odnosu na konkurenciju koja je sve veća i jača. Pored naših tradicionalnih konkurenata Poljske i Ukrajine, koja je takođe imala dobar rod prošle godine, pojavljuju se novi igrači kao što su Maroko i Egipat“, istakao je Bogunović za RTS.

Dok se očekuju uslovi garantnih kreditnih šema za malinare, iz Kine stižu informacije da bi srpsko voće na to tržište uskoro moglo da krene u daleko većim količinama.

Ministarka poljoprivrede je na sajmu u kineskom gradu Ningbou potpisala protokol za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce. Ispregovaran je i protokol za izvoz jabuke.

„Pored smrznutog junećeg mesa i mlečnih proizvoda, pominjali smo sada ovde i malinu, i druge neke kulture, tako da ćemo svakako nastojati da ovo tržište što više otvorimo, i da se pokažemo kvalitetom“, navodi Jelena Tanasković.

Od proizvodnje maline u Srbiji živi oko 500.000 ljudi. Proizvođači za malinu traže status nacionalnog proizvoda, jer je ona najvrednija stavka BDP koja dolazi iz poljoprivrede.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *