Pet značajnih ekonomskih dešavanja u narednih sedam dana

Bliži se sezona novogodišnjih i božićnih praznika, a to uglavnom znači i kratku pauzu od brojnih aktivnosti. Do tada je na javnom uvidu nacrt Programa ekonomskih reformi od 2023. do 2025. godine, kojim je obuhvaćen pregled makroekonomske situacije i monetarne politike, kao i strukturne reforme u 13 oblasti. Ove nedelje se održava i konferencija o tranziciji u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana, a biće zanimljivo i širom sveta. Stižu podaci o stanju na američkom tržištu nekretnina i o ličnim prihodima i potrošnji, dok Banka Japana u sredu ima poslednji sastanak ove godine. Republički zavod za statistiku donosi najnovije podatke o trendovima u trećem kvartalu, a najavljeni su i prvi rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji je održan tokom oktobra.

Sve ovo možete pronaći u kratkom pregledu nedelje pred nama koji vam je pripremio Biznis.rs.

Program ekonomskih reformi na uvidu do 26. decembra

Nacrt Programa ekonomskih reformi od 2023. do 2025. godine nalazi se na uvidu javnosti na sajtu Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za javne politike i portalu E-konsultacije do 26. decembra.

Nacrtom dokumenta obuhvaćen je pregled makroekonomske situacije i monetarne politike čiju izradu koordiniraju Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije, a zatim i poglavlje kojim su predstavljene strukturne reforme, prepoznate kao značajne u cilju otklanjanja prepreka privrednom rastu i razvoju, kao i jačanju konkurentnosti privrede u narednom trogodišnjem periodu za čiju koordinaciju izrade su zaduženi Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike.

Strukturne reforme su u skladu sa smernicama Evropske komisije organizovane u 13 oblasti, kako bi bio dat širok pregled socijalno-ekonomskih izazova i to: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i zdravstvena zaštita. U okviru ovih oblasti kao tri ključna izazova izdvojeni su: povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva; stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije, kao i ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Održiva tranzicija u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana

Aktuelna dešavanja na tržištu energenata u celom svetu, posebno na tržištu električne energije, dokaz su da je održiva tranzicija u elektroenergetskom sektoru neophodna. Energija Balkana zato u sredu, 21. decembra, organizuje međunarodnu stručnu konferenciju na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde bi predstavnici struke, privrede i vlasti zemalja regiona trebalo kroz dijalog da dođu do odgovora na pitanje o efikasnoj tranziciji koja će biti zamajac ekonomskog razvoja.

Među temama na ovom skupu biće tranzicija ka zelenoj energiji i problemi koje elektroprivredama donosi odustajanje od uglja. Zatim, šta smanjenje emisije ugljenika u Evropi do 2050. godine znači za našu državu i region, kao i koja su moguća rešenja za skladištenje električne energije, ali i kako će funkcionisati tržište struje u narednom periodu.

Podaci o nekretninama i prihodima u SAD

Investitori će ove nedelje dobiti najnovije informacije o stanju na američkom tržištu nekretnina, sa podacima o novim građevinskim dozvolama izdatim u novembru, zajedno sa prodajom novogradnje i starogradnje. U oktobru su rastuće kamatne stope na hipotekarne kredite dovele do pada prodaje postojećih kuća u SAD rekordni deveti mesec zaredom, dok je izgradnja stanova naglo pala, a projekti za pojedinačna domaćinstva dostigli su najniže nivoe u skoro dve i po godine.

Podaci o ličnim prihodima i potrošnji u SAD trebalo bi da budu objavljeni u petak i biće pažljivo praćeni nakon što su poslednja dva izveštaja o indeksu potrošačkih cena pokazala da se pritisak na cene “hladi”, što donosi nadu da je inflacija možda dostigla vrhunac.

Banka Japana ostaje pri negativnim kamatama

Ekonomisti očekuju da će se Banka Japana, uprkos rastućoj inflaciji, držati negativnih kamatnih stopa koje su je izdvojile od kolega širom sveta i na svom poslednjem sastanku u ovoj godini koji je zakazan za utorak, 20. decembra. Godišnja stopa inflacije u Japanu u oktobru je dostigla 3,6 odsto, što je najveći rast u poslednjih 40 godina, podstaknut povećanjem cena energije i hrane. Iako je visoka, inflacija u Japanu i dalje je znatno ispod nivoa zabeleženih u SAD i Evropi, a ekonomski oporavak je još uvek nestabilan.

Guverner Banke Japana Haruhiko Kuroda trebalo bi da se povuče u aprilu sledeće godine, nakon decenije na čelu centralne banke, a značajna promena monetarne politike do tada smatra se malo verovatnom. U međuvremenu, podaci o inflaciji za novembar trebalo bi da budu objavljeni u četvrtak i očekuje se da će pokazati dalji rast cena.

Prvi rezultati Popisa stanovništva

Republički zavod za statistiku objavljuje ove nedelje podatke o trendovima u trećem kvartalu 2022. godine, a za sredu su najavljeni prvi rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova koji je održan tokom oktobra. Takođe, javnosti će biti predstavljene cene na malo poljoprivrednih proizvoda, kao i podaci o opštinama i regionima u Republici Srbiji.