Pomorcima i lađarima stigla rešenja o porezu iz 2017. godine, dužni i do sedam hiljada evra

Poreska uprava poslala je pomorcima i lađarima iz Srbije rešenja o naplati poreza i doprinosa na prihode iz 2017. godine čija osnovica dostiže i 12 hiljada evra, rekao je za Biznis.rs predsednik Granskog sindikata pomoraca i lađara Srbije (GSPLS) Branislav Vajda. On je upozorio da takvi radnici ne spadaju u frilensere, ali da je, po svemu sudeći, Poreska uprava iskoristila isti metod kada je reč o utvrđivanju visine prihoda. To, međutim, ne znači da će pomorci moći automatski da iskoriste „frilens modele“ naplate poreza na prihod.

Poreska uprava je, prema Vajdinim rečima i na osnovu primera rešenja koje je ustupio našem portalu, razrezala porez i doprinose na osnovu podataka poslovnih banaka o prilivu novca iz inostranstva fizičkim licima, dok je kao osnov za oporezivanje navela prihode po osnovu autorskih i srodnih prava i izvršenog rada – kao i frilenserima. Na tom mestu sličnost sa frilenserima za pomorce prestaje.

Vajda za Biznis.rs kaže da su rešenja poslata, a da Poreska uprava nije razmatrala njihov zahtev da se prethodno utvrdi da li su pomorci i lađari koji su dobili rešenja uopšte rezidenti Srbije prema važećim propisima, od čega zavisi i da li su obveznici poreza na prihod.

„Rezidentom se, prema važećem zakonu, smatra svako ko u Srbiji provodi više od 183 dana tokom godine. Međutim, u tom propisu nalazi se još jedan kriterijum – rezidentom se smatra i onaj ko ima prebivalište ili centar poslovnih i ekonomskih interesa u Srbiji, iako veći deo godine provodi u inostranstvu. Šta to znači – da nam roditelji žive u Srbiji, pa je to naš ‘ekonomski interes’? Zatražili smo tumačenje pitanja rezidentnosti, platili taksu i nismo dobili odgovor“, tvrdi Vajda, koji je i sam dobio rešenje o naplati poreza na prihod iz 2017. godine.

U rešenju u koje je Biznis.rs imao uvid, obvezniku je na bruto prihod od 3,74 miliona dinara obračunat neoporezivi iznos od 384.000 dinara i normirani troškovi od 1,8 miliona dinara, pa je tako utvrđena poreska osnovica od 1,48 miliona dinara. Na osnovu toga, Poreska uprava traži da plati 297.622 dinara na ime poreza na prihod od ugovorene naknade na osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, kao i još oko 372.000 dinara za penzijski i 153.000 dinara za doprinos za zdravstvo.

Nekima koji su radili na brodovima širom sveta, međutim, odgovaralo bi da dobiju status frilensera barem kada je reč o naplati poreza i doprinosa, jer njihov radnopravni status takođe nije regulisan srpskim zakonima – ali iskustvo naše čitateljke govori da pomorci neće moći automatski da plate svoje obaveze prema frilenserskom modelu.

„Juče sam zvala lokalnu poresku upravu da pitam kako da prijavim prihode sa broda, dostavim izveštaje i konačno završim sa tim. Međutim, rečeno mi je da ne mogu samostalno da se prijavim. Ukoliko sama podnesem poresku prijavu, dobiću rešenje kao da sam bila redovno zaposlena, sa kamatama za sve prethodne godine. Napominjem, ovo je informacija iz moje lokalne Poreske uprave“, navela je u pismu našoj redakciji.

„Ukratko, naplaćuju porez kao da sam sedeo u Novom Sadu, radio u srpskoj firmi, ali nisam prijavio prihode“, zaključuje Branislav Vajda i najavljuje da će, ukoliko Poreska uprava i Ministarstvo finansija ne reaguju, zatražiti podršku Međunarodne federacije transportnih radnika (ITF), čiji je GSPLS član.

Sindikat pomoraca i lađara takođe zahteva da se njihov radnopravni i poreski status reguliše odgovarajućim zakonima, što je bio i ostao i zahtev frilensera.