Poreske olakšice i efikasna administracija za domaće investitore značajniji od subvencija

Samo nekoliko dana posle odluke o stečaju italijanske kompanije Geox i njenog odlaska iz Srbije, čime je bez posla ostalo 1.200 radnika, premijerka Srbije najavila je da je došlo vreme za jačanje domaćih investitora. Srpski privrednici tvrde da su skoro dve decenije bili u senci stranih ulagača, ali veruju da se njihova pozicija može promeniti ukoliko dobiju podsticaje poput onih koje imaju stranci. Takođe, ističu da stvaranje povoljne poslovne klime za domaća ulaganja ne mora zavisiti od davanja iz budžeta, već da se dosta korisnih stvari može uraditi određenim poreskim olakšicama i smanjenom birokratijom.

Strane kompanije su tokom proteklih 20 godina za potrebe zapošljavanja većeg broja radnika od države Srbije dobijale brojne beneficije. Istraživali smo da li se ovakva poslovna klima može promeniti u korist domaćih privrednika, čije kompanije generišu najveći deo BDP-a.

Ogroman potencijal domaćih kompanija

Šira javnost u Srbiji pamti dva veća talasa stranih investicija u našoj zemlji. Prvi je bio posle 5. oktobra 2000. godine, a drugi 2010-2011. godine, posle velike ekonomske krize. Glavni cilj bio je zapošljavanje većeg broja ljudi, jer je nezaposlenost bila na visokom nivou.

Strani investitori najčešće bi trebalo da traže svoje mesto u oblastima gde nema dovoljno znanja, ekspertize ili je pristup inostranim tržištima otežan. Tako se otvaraju vrata ka zemljama gde imaju prednost ili stvaraju lanac snabdevanja, podizvođača i dobavljača koji uglavnom čine male domaće firme. Uprkos činjenici da se dolaskom stranih investitora zapošljava radna snaga, retko se dešavalo da u procesu proizvodnje koriste sofisticiranu tehnologiju.

„Svetski ekonomski forum, MMF, pa i domaći Kopaonik biznis forum uvek su donosili zaključke da Srbija mora imati mnogo veći udeo domaćih investitora, zato što imamo 200.000 preduzetnika i oko 100.000 registrovanih firmi. Ne treba zanemariti potencijal, neospornu želju, znanje, mogućnost zapošljavanja, rasta i tehnologije koju imaju domaći proizvođači na opštu korist. Oni će uposliti ljude, plaćati porez, a dobit koja se ostvaruje uglavnom ostaje u zemlji“, navodi za Biznis.rs predsednik kompanije ITM Sistem Toplica Spasojević.

Naš sagovornik kaže da domaći investitor ostaje na tržištu gde posluje. U 99 odsto stranih investicija profit se iznosi van zemlje. Događalo se da i domaći investitori dobijaju subvencije, ali je to procentualno oko 10 odsto ukupnih podsticaja koje je vlada predvidela.

„Taj preduzetnički duh koji postoji kod nas je dokazan, žilav i očvrstao kroz sankcije, ratove i krize. Domaći investitor ima iskustvo koje retko koja strana kompanija može da ponudi. Postoje indicije da su domaći investitori potrebni društvu. Njihov angažman ima višestrukih prednosti, a ne traže mnogo. To su zapravo podsticaji koje država nudi stranim investitorima – podrška, regulisani pravni sistem i podrška banaka koje imaju novca i žele da učestvuju kada je projekat dobar. Sve što tražimo jeste ravnopravan tretman sa stranim investitorima„, navodi Spasojević i dodaje da bi država trebalo da pomaže privrednicima koji otvaraju pogone u nerazvijenim područjima ili investitorima čiji je cilj razvoj savremene tehnologije.

„Obnovljivi izvori energije se moraju uvoditi zbog različitih deklaracija koje je naša zemlja potpisala. Moramo se oslobađati uglja u narednih 30 godina. Realno je da se u tim prilikama dobije subvencija. Ukoliko neko želi da pravi čipove u Srbiji morao bi da dobije podršku države“, zaključuje Spasojević.

Ulaganja državnih firmi povećavaju BDP

Predsednik kompanije ITM Sistem kaže da državne investicije takođe moraju biti uvećane, jer se, prema njegovim rečima, tako jača i stabilizuje privredni rast. To se pre svega odnosi na infrastrukturu, odnosno puteve i pruge što je, prema njegovim rečima, do sada bilo perfektno.

„Državne kompanije kao što su EPS i Telekom moraju mnogo više da ulažu i jačaju svoju tržišnu poziciju, jer imaju potencijal. EPS bi na primer trebalo da investira u vetroparkove i tako jača svoju poziciju u tržišnoj utakmici, što će doneti rast BDP i broja zaposlenih. Ove dve firme imaju potencijal, a tu su i ostala preduzeća u kojima država ima udeo vlasništva. Potencijal je tu, znanja imamo, samo je potrebna dobra politička volja“, zaključuje Spasojević.

Poreski podsticaji nekada veći motiv od subvencija

Podsticaji koje država obezbeđuje domaćim investitorima mogli bi se realizovati na nekoliko različitih načina. Najpoznatije su direktne subvencije koje se daju pod određenim uslovima prilikom pokretanja novih proizvodnih pogona ili zapošljavanja određenog broja ljudi na neodređeni period – direktne subvencije po svakom radnom mestu.

„Iznos subvencije po radniku naravno zavisi od mogućnosti i stanja u budžetu. Nikako ne treba zanemariti poreske podsticaje. Još 2006. i 2007. godine kada je nezaposlenost bila na znatno višem nivou postojali su poreski podsticaji. Ostvarivali su se preko umanjenja poreza na dobit pravnih lica i to u visini od 100 odsto bruto zarade za svakog novozaposlenog radnika na neodređeno vreme. To je bio jedan od načina podrške domaćim investitorima, a ne odnosi se na direktna davanja iz budžeta„, objašnjava za Biznis.rs predsednik Poreskog odbora Udruženja finansijskih direktora Srbije Saša Mlađenović.

Ova ideja se sve češće spominje u poslovnim krugovima, naročito u uslovima poslovanja koje je nametnula pandemija i odlazak pojedinih stranih investitora. Strane kompanije prilikom dolaska u Srbiju ispunjavaju najveći broj uslova, ali im se odlazak iz zemlje ne može zabraniti ugovornim klauzulama.

„Veliki problem je administriranje subvencija kroz razne podrške finansiranja putem fondova, pokrajinskih i republičkih. Na primer, dosta dokumentacije se bazira na javno dostupnim registrima koji svaki nadležni organ po službenoj dužnosti može da pribavi od svih drugih organa. Nema potrebe opterećivati privrednike da prikupljaju podatke koji su javno dostupni. S druge strane, imate situaciju da dosta tih programa bude praćeno bankarskim garancijama, a za apliciranje je potrebna ista dokumentacija koja iziskuje dosta vremena i dodatnih troškova za privrednike“, navodi Mlađenović i dodaje da je privrednicima za odobravanje podsticaja dovoljan biznis plan, bankarske garancije i način ulaganja subvencionisanih para.

„Siguran sam da ovo administriranje kod nekih fondova poslednjih nikada nije ažurirano. To je zaista veliki problem. Spisak dokumentacije bukvalno obesmisli sve, a složenost postupka je doprinela tome da se obezbeđena sredstva iz budžeta ne iskoriste u potpunosti. Projekata ima, ali bi administraciju trebalo učiniti efikasnom“, zaključuje Mlađenović.