Porez na bakšiš: Kako Ministarstvo finansija tretira napojnice plaćene karticom?

Iako im to nije omiljena varijanta, ugostitelji sve češće svojim gostima sugerišu da prilikom plaćanja računa karticom na isti način mogu da ostave i napojnicu. Ova opcija naplate bakšiša nije nova, ali su je vlasnici kafića i restorana izbegavali, pre svega zbog pratećih nameta, ali i komplikovanih procedura.

Situacija je prilično jednostavna: ukoliko bakšiš ostavite u gotovini – poreza nema, ukoliko ga plaćate karticom, odnosno fiskalizujete – porez se plaća!

Iz jedne kompanije koja pravi softver za ugostitelje kažu da u njihovim programskim rešenjima ova opcija postoji odavno, samo je klijenti nisu koristili.

„U praksi bi to trebalo da izgleda ovako: kada želite da platite „ceh“ konobar dođe do kase i fiskalizuje račun. U trenutku fiskalizacije imaće određeno polje gde ukuca vrednost napojnice koju mu je gost rekao. Ako država dozvoli, on će na fiskalu imati iskucano i polje napojnice. U našem softveru postoji to polje i može da se ukuca iznos, samo niko to ne želi da koristi. Sve se evidentira u bloku i biće evidentirano u fiskalu, a kako se dalje postupa zavisi od odluke države“, istakli su iz ove softverske kuće.

Sa druge strane, razgovarali smo i sa nekoliko firmi koje prave softvere za ugostitelje i koje su bile izričite u stavu da ovakvu opciju neće uvoditi sve dok ona ne bude zahtev Poreske uprave.

I napojnica se oporezuje

U februarskom Biltenu stručnih mišljenja Ministarstvo finansija pojasnilo je poreski tretman napojnice.

„Privredno društvo je vlasnik platforme koja je namenjena ugostiteljskim objektima, odnosno svim restoranima, hotelima, kafeterijama, barovima, ali i svim drugim oblicima poslovanja u kojima zaposleni mogu da dobiju napojnicu. Platforma, kako se opisuje, omogućava svojim klijentima ˗ korisnicima uslužne delatnosti – da plaćanjem putem platne kartice daju napojnicu (bakšiš) zaposlenima u ugostiteljskim objektima, s tim da omogućava primaocima napojnice (bakšiša) da prime napojnicu od strane zadovoljnih davalaca“, navodi se u ovom dokumentu.

Objašnjava se da platforma funkcioniše tako što primalac napojnice kreira nalog na platformi i u vezi sa tim dobija personalizovani kod, a davaoci napojnice koji su zadovoljni uslugom pruženom od strane primaoca napojnice (bakšiša) skeniraju QR kod koji vodi do naloga primaoca napojnice.

„Dalje, davalac napojnice unosi na platformi novčani iznos koji želi da ostavi (kao napojnicu) primaocu napojnice i unosi podatke svoje platne kartice i potvrđuje plaćanje napojnice. Ističe se da se novac, odnosno napojnica, uplaćuje na račun privrednog društva koje je vlasnik platforme, a platforma dalje prenosi iznos na račun primaoca napojnice. Za korišćenje platforme primalac napojnice plaća odgovarajuću proviziju (koja se računa kao određeni procenat od iznosa napojnice) privrednom društvu koje je vlasnik platforme, a koje obračunava i plaća porez na ostvarenu dobit. Pored toga, navodi se da ugostiteljski objekat ne dobija nikakav iznos novca od uplaćene napojnice putem platforme, već celokupan iznos napojnice ide na račun primaoca napojnice„, stoji u objašnjenju Ministarstva.

U istom dokumentu saopšteni su i stavovi poreznika – bakšiš potpada pod ostale prihode i oporezuje se stopom od 20 odsto.

„Kako novčana sredstva po osnovu napojnice ne predstavljaju deo prihoda ugostiteljskog objekta ili drugog privrednog subjekta (čiji zaposleni može da dobije napojnicu – primalac napojnice), s obzirom na to da su od davalaca napojnice namenjena tom zaposlenom, smatramo da tako ostvarena sredstva fizičkog lica po osnovu napojnice predstavljaju prihod koji podleže oporezivanju“, zaključuju iz Ministarstva finansija.

Država na ovaj način praktično podstiče ostavljanje napojnica gotovinom, umesto podrške digitalizaciji i bezgotovinskom plaćanju – za koje se deklarativno zalaže i kojim se dodatno suzbija siva ekonomija.