Posejana rekordna količina pšenice, izvoz po maksimalnim cenama

Zemlje regiona i Evropske unije od Srbije traže čak 400.000 tona pšenice i 690.000 tona kukuruza, što je više od 50 odsto domaćih robnih rezervi.

Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da Crna Gora traži da im odobrimo uvoz čak sedam miliona litara suncokretovog ulja, što je daleko više od njihove potrošnje.

„To ni ne čudi jer zbog rata u Ukrajini već sada svaki deseti stanovnik Evrope nema dovoljno hrane, a zapadni ekonomisti upozoravaju da će u narednim mesecima najmanje 20 odsto Evropljana biti suočeno sa hroničnim nestašicama osnovnih životnih namirnica, pre svega hleba, suncokretovog ulja, mesa i mleka“, objašnjava Gulan.

On ističe da je u našem okruženju, posle odluke Srbije da zabrani izvoz pšenice i kukuruza kako bi zbrinula domaće stanovništvo, krenuo bespoštedni ekonomski rat za hranu.

Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, ali i najmanje dve članice EU – Italija i Rumunija, traže od Srbije hitne isporuke dodatnih količina kukuruza i pšenice kako bi imale dovoljno hrane da prehrane stanovništvo.

Imaćemo dovoljno žitarica i za izvoz

Poljoprivredni analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan kaže da Srbija ima i više nego dovoljno i pšenice i kukuruza za potrebe naših građana, a nakon setve imaćemo mnogo žita i za izvoz.

„Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku. Kukuruz se svake godine seje na oko milion hektara. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, dok je prošle godine suša ‘obrala’ deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Srbiji je za unutrašnje potrebe za godinu dana potrebno blizu četiri miliona tona. Dakle, rod će biti veći od naših potreba, pa će biti dovoljno i za izvoz“, kaže Gulan.

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 3,5 miliona tona, dok je ove godine posejano rekordnih 630.000 hektara. Primera radi, za potrebe naše zemlje dovoljan je rod sa 300.000 hektara, što je negde oko 1.550.000 tona. Dakle, sav rod sa preostale posejane polovine zemljišta bez problema će moći da se izvozi u inostranstvo, i to po rekordno visokim cenama.

Koliko su naši prvi susedi u ozbiljnom problemu govore i podaci o zahtevima koji su stigli iz Crne Gore.

„Iskazane potrebe Crne Gore za pšenicom su oko 50.000 tona. Kukuruza za stanovništvo oko 3.000 tona, za stočnu hranu oko 20.000 tona, a jestivog ulja oko sedam miliona litara. Srbija je prethodno u okviru inicijative ‘Otvoreni Balkan’ donela odluku o usaglašavanju količina pšenice i kukuruza koje će biti izvezene u Albaniju i Severnu Makedoniju, a prema našim saznanjima narednih dana ista odluka trebalo bi da se donese i za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Italiju“, ističe Branislav Gulan.

Naš sagovornik kaže i da će setva ove godine biti mnogo skuplja nego ranije.

„Za ovogodišnju setvu izuzetno je skupo veštačko đubrivo, ali i gorivo. Setva kukuruza ove godine biće skuplja za 50 odsto, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i uljarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se značajniji posao u poljoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal“, ocenjuje Gulan.

Prema procenama, potrebe Srbije na godišnjem nivou su 1,5 miliona tona pšenice, dok je godišnji rod oko 3,5 miliona tona. Kada je reč o kukuruzu – 6,5 miliona tona je prosečan godišnji rod, dok su potrebe ljudi i stoke oko 3,6 miliona tona kukuruza.

U Srbiji se godišnje proizvede 232.000 tona suncokretovog ulja, a 80.000 tona su domaće potrebe.