Poslodavci u Srbiji zarađuju na zaposlenim penzionerima
AnalizaBolji posaoOsiguranjeSrbija
27.4.2024 11:32 Autor: Ljiljana Begović 19
Hrvatski zavod za zapošljavanje (HZZ) pokrenuo je posebnu web-stranicu za zapošljavanje penzionera, zbog velike potrebe poslodavaca za popunjavanjem određenih radnih mesta.
Sada i specijalizovani portali za oglašavanje kao što su MojPosao ili Posao.hr imaju izdvojene rubrike za poslove namenjene penzionerima. Razne firme, poput nekih koje se bave obezbeđenjem, takođe putem oglasa traže penzionere koji bi želeli da se zaposle.
Za razliku od Srbije gde se veliki broj penzionera zapošljava na osnovu ugovora van radnog odnosa, kao što su oni o privremenim i povremenim poslovima ili ugovorima u delu, penzionerima je u Hrvatskoj od 2019. omogućeno da rade pola radnog vremena, odnosno 20 sati nedeljno, a da uz to i dalje primaju pun iznos penzije.
Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija ocenio je u razgovoru za Biznis.rs da i na domaćem tržištu rada postoji ogromna potražnja za zapošljavanjem penzionera, ali da najstariji građani nemaju nikakve povlastice.
“Nažalost, penzioneri koji rade u Srbiji nemaju nikakve beneficije. Poslodavci uglavnom gledaju da na njima zarade, odnosno da im plate najmanje moguće naknade”, ističe Grabundžija.
Procene su da je od ukupnog broja penzionera čak 42.000, odnosno oko 2,5 odsto, i dalje radno angažovano, međutim naš sagovornik kaže da niko nema tačan podatak o broju zaposlenih penzionera.
“Poslodavci ne žele da daju podatke o tome koliko penzionisanih radnika zapošljavaju, jer umesto rada ‘za stalno’, gde se plaćaju PIO doprinosi, oni rade ili na crno ili uz ugovore o privremenim i povremenim poslovima”, objašnjava Grabundžija.
On dalje navodi da, kada je reč o zanimanjima nakon penzionisanja, najčešće rade vojna lica i penzionisani policajci.
“Najviše ima ljudi koji rade kao obezbeđenje za privatne firme, ali i inženjera, lekara čija je stručnost potrebna jer nema dovoljno adekvatnog kadra. Takođe, sve više najstarijih građana zapošljava se u marketima. To što je u Hrvatskoj uvedeno da se radi pola radnog vremena za pun iznos penzije moglo bi da se primeni i u Srbiji, uz zapošljavanje sa svim pogodnostima prema zakonu koje imaju i zaposleni na neodređeno”, naglašava predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija.
Korisnici starosne i prevremene starosne penzije prema zakonu mogu bez ograničenja da budu radno anagažovani po bilo kom osnovu i da nesmetano koriste penziju. Zakon postavlja ograničenja kada je reč o korisnicima porodične i invalidske penzije. Ako se korisnik porodične penzije zaposli ili registruje samostalnu delatnost, obustavlja se isplata porodične penzije.
Korisnici porodične penzije mogu da budu radno angažovani samo po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, pod uslovom da iznos ostvarene ugovorene naknade na mesečnom nivou ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.
Ono što mnoge penzionere interesuje je da li se dodatnim radom, kao i nastavljanjem plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, menja obračun penzije.
Iz PIO Fonda kažu da, s obzirom na to da se i za penzionere koji nakon penzionisanja nastave da rade obavezno plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, to znači da se i za sve te nove periode rada, po bilo kom osnovu, navršava staž osiguranja koji nije uzet u obzir pri ostvarivanju prava na penziju.
Pročitajte još:
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju daje mogućnost da se penzija ponovo odredi po prestanku osiguranja, u slučaju da je to novo osiguranje trajalo najmanje godinu dana. Ova mogućnost dostupna je samo korisnicima prava na starosnu penziju. Pri određivanju novog iznosa penzije korisniku će se isplaćivati povoljniji iznos.
U slučaju da je korisnik penzije prijavljen na osiguranje, po bilo kom osnovu, on je u obavezi da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje se plaća po stopi od 24 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja, i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili korisnik starosne penzije.
AJA
27.4.2024 #1 AuthorKomr je mala penzina mora da se snalazi i ovo je kako god neko resenje.
ZOI
28.4.2024 #2 AuthorDa
SABRINA
27.4.2024 #3 AuthorMeni je naveden hrvatski sistem skroz ok…zašto tako ne bi bilo i u Srbiji.Ne rade penzioneri što im se radi nego što od penzije teško da mogu pristojno da žive…i pored svih povećanja.
MIKIMILE
28.4.2024 #4 AuthorNazalost vecina mora da radi dodatno kako bi preziveli
KIMCHI
28.4.2024 #5 AuthorNaslov treba okrenuti jer penzioneri da bi preziveli moranu da rade
HANA
28.4.2024 #6 AuthorI više nego tužno…😶
Grocka
28.4.2024 #7 AuthorNa zalost, u penziji mora da radi… Zastrasujuce
REA
28.4.2024 #8 AuthorPa sta ce kad nemaju izbora
DUSA
28.4.2024 #9 AuthorMnogo je takvih radnika
gagica
28.4.2024 #10 AuthorTako je dozvoljeno
SHALIMAR
28.4.2024 #11 AuthorBilo bi lepo da penzioneri mogu da zive dostojanstveno od svojih penzija i da ne moraju da rade…
DUCA
28.4.2024 #12 AuthorAko mogu da rade a penzija mala dobro im dođe dodatna zarada.
ZVONČICA
28.4.2024 #13 AuthorNazalost uvek je toga bilo i bice
Dzebac
28.4.2024 #14 AuthorPoslodavci uvek nekako zarade, ali treba pomoci penzionerima
SUNCICA
28.4.2024 #15 AuthorZalosno je kad penzioneri moraju da nastave da rade
Boba321
28.4.2024 #16 AuthorTreba podrzati i poslodavce i penzionere
Brana
29.4.2024 #17 AuthorTužno
Zaposlena penzionerka
1.5.2024 #18 AuthorMercator, Idea, Roda, zapošljavaju starosne penzionere sa punim radnim vremenom, uz plaćanje svih doprinosa kao da nisu penzioneri, znači imaju punu platu i sve po Ugovoru o radu. Uz to primaju i svoju penziju koja može da se ponovo preračuna i da se dodaju godine staža. Redak primer pravog poslovnog odnosa prema zaposlenima. Plate nisu velike, ali su penzionerima dovoljne da dopune kriminalno male iznose penzija. Penzioneri su odgovorniji nekada od mlađih kolega, jer imaju dosta radnog iskustva. U nekim lancima trgovine penzioneri rade preko omladinskih zadruga, koje im uzimaju proviziju od plata, ali im se isto uplaćuju doprinosi. U marketima mladi retko žele da rade, jer su male plate i nema slobodnih vikenda, osim po potrebi, ima obično dva slobodna dana u nedelji, a i dosta se radi.
Propala šuša
3.5.2024 #19 AuthorPoslodavci i poslovi obezbeđenja su partijski ljudi i poslovi tako da sledi samo joş drasticnije bogaćenje istoh