Premijerka poručuje da je učinjeno sve da bude dovoljno gasa i struje tokom zime

Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da je „učinjeno sve“ da tokom zime bude dovoljno gasa i struje. Ona je naglasila da „smo se prilično dobro spremili“.

Kako je navela za RTS, u gasnom skladišu u Banatskom dvoru i u gasnim skladištima sa Mađarskom ima skladištenog gasa za dva meseca najintenzivnijeg zimskog korišćenja samo gasa, prenosi Beta.

Istakla je da se na preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS) radi zajedno sa partnerima iz Norveške, kao i da je to važan deo stendbaj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Što se tiče EPS-a, sa svima onima koji kritikuju da smo EPS sami doveli dokle jesmo, ja bih se složila. Imamo jedno fundamentalno neslaganje ko je doveo EPS dotle. EPS praktično nije vođen, i ništa ozbiljno nije urađeno u poslednje tri decenije“, navela je Brnabić za RTS.

Ona je dodala da je Vlada Srbije 2017. i 2018. godine krenula da gradi prve elektroenergetske objekte posle 31 godinu. Govoreći o gubicima EPS-a, rekla je da su oni i prethodnih godina bili izuzetno visoki, jer je, prema njenim rečima, cena električne energije subvencionisana kategorija i ne može se očekivati da EPS „zarađuje značajne novce“.

Istakla je da će morati da rastu cene struje i gasa, bez mogućnosti da precizira za koliko, ali da će to uslovljavati rast plata i penzija, kao i da u aktuelnoj krizi Srbija mora da štiti privredu subvencionisanim cenama, kako bi ostala konkurentna.

Zagađenje vazduha i zelena energija

Govoreći o zagađenju vazduha, Brnabić je ocenila da se mediji tom temom bave „paušalno“ i navela podatak prema IQair, da je Beograd bio 73. na listi najzagađenijih gradova u Evropi, kumulativno za celu 2021. godinu.

Po njenim rečima, u regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha u Sarajevu, Skoplju, ali i u Zagrebu, koji je, kako kaže, 53. najzagađeniji grad na evropskom kontinentu.

„Ja neću da umanjujem ovaj problem, ali zaista nema potrebe da se predstavljamo gorim nego što jesmo. Ako gledate na dnevnoj osnovi, vi možete da izvlačite dane u kojima smo među najboljima, o kojima se nikada ne priča, i dane kada smo među najgorima“, kazala je Brnabić.

Govoreći o zelenim energijama, premijerka je naglasila da to ne može da se desi bez značajnog povećanja cene struje.

„Zelena energija je značajno skuplja, energija koju mi moramo da uvozimo za balansiranje zato što nemamo dovoljnih kapaciteta, dok ne izgradimo Bistricu i Đerdap tri, je takođe značajno skuplja. Dakle može, ali da znate da onda dramatično rastu cene struje“, upozorila je Brnabić.

Očekivan rast BDP-a oko tri odsto

Predsednica Vlade Srbije izjavila je da Srbija od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trenutno traži finansijski „stend baj“ aranžman u iznosu od 2,45 milijardi evra.

„Taj novac ćemo koristiti za dodatnu budžetsku podršku, a koristićemo ga i da završimo kapitalne infrastrukturne projekte od kojih ne odustajemo. To je ono što gura životni standard naših građana naviše i ono od čega zavisi naš rast“, ocenila je premijerka.

Po njenim rečima, ocena MMF-a je da je javni sektor i ekonomija Srbije „jako otporna, ne nesalomiva, ali veoma otporna“.

„Mi smo od 2014. godine imali aranžman sa MMF-om, što je važno zato što to daje dodatni kredibilitet zemlji, i praktično kada i MMF može da posvedoči da mi naše finansije vodimo na dobar, transparentan način, da smo ozbiljna zemlja što će nam pomoći u privlačenju direktnih stranih investicija i zaduživanju po nižim kamatnim stopama“, obrazložila je Brnabić.

Dodala je da će rast BDP-a ove godine biti manji od planiranog, ali da će to svakako biti rast.

„Trenutno su različite prognoze Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku, ali se nadam da će biti oko tri procenta, ili nešto iznad. Zavisi kako nam bude ovaj četvrti kvartal“, kazala je premijerka.

Na pitanje da li je moguće spustiti javni dug na 50 procenata u odnosu na BDP, Brnabić je istakla da je javni dug Srbije u ovom trenutku 53,7 odsto, ističući da on neće prelaziti 60 procenata.