Primena plodoreda donosi i do 15 odsto veći prinos

Prema novim propisima, koji bi u Evropskoj uniji trebalo da počnu da se primenjuju od 2023. godine, poljoprivrednici neće smeti dve godine zaredom da uzgajaju isti glavni usev na jednoj oranici. Međutim, nemački ministar Džem Ezdemir (Cem Özdemir) trenutno lobira kod Evropske komisije da odloži novu Uredbu o plodoredu (planirani redosled gajenja useva), kako bi poljoprivrednici mogli da uzgajaju više pšenice, s obzirom na aktuelni sukob u Ukrajini.

On je zatražio da se primena novih propisa odloži za godinu dana i istakao da je njegov zahtev zasnovan na trenutno zategnutom globalnom tržištu žitarica, a njegovu inicijativu podržalo je, kako prenosi Euractiv, i Udruženje nemačkih poljoprivrednika.

Kada je reč o situaciji na srpskim njivama, agroekonomista Vojislav Stanković kaže u razgovoru za Biznis.rs da u Srbiji još uvek nije donet Zakon o korišćenju zemljišta, ali bi bilo dobro da takav propis postoji zbog načina upotrebe zemljišta i zbog očuvanja njegovog kvaliteta.

„Normalno, tu su i ekonomski značajni razlozi, jer se na taj način ostvaruju veći prinosi biljnih kultura. Bila bi i manja upotreba hemije, herbicida, pesticida i mineralnog đubriva“, ocenio je naš sagovornik.

Kada je reč o inicijativi nemačkog ministra, Stanković kaže da je ona pogrešna, ali da je u pitanju neki interes.

„Ipak, i korišćenje hleba na zapadu je manje, više se u ishrani koriste krompir, povrće i pirinač, po tome je i nemačko stanovništvo poznato. Lobiranje nemačkog ministra se više dešava iz ekonomskih razloga, zbog cena koje su aktuelne, ali čim se malo stiša situacija oko rata u Ukrajini neće ostati ovako visoke. Dosta zemljišta je uništeno i ono se mora sačuvati i, između ostalog, ostaviti narednim generacijama, kao što su ga i one pre nas ostavile nama, da možemo da ga koristimo za ishranu ljudi“, naglasio je agroekonomista.

On je podsetio da već jedan nesrećan slučaj u svetu dovodi do gladi, što je istakao kao bitan problem, u kojem je poljoprivreda jedna strateška privredna grana.

„Političari to godinama potcenjuju, ne mogu da shvate da je hrana strateški proizvod i da mora da bude čak i ustavna odrednica. Slovenci su zaštitili i vodu za piće, za upotrebu za ljudske svrhe. A ja predlažem da se kao ustavna kategorija zaštiti i hrana. Država je dužna da obezbedi dovoljnu količinu hrane pod prihvatljivim uslovima svojim stanovnicima. Sve su ovo kopče koje idu u prilog tome da se očuvaju resursi za proizvodnju, kako zemlja, tako i finansijska sredstva preko korišćenja sorti, hibrida i ostalih“, obrazložio je Stanković.

Dodao je da bi takođe doneo i uredbu da se zabrani GMO proizvodnja, koja znatno šteti kvalitetu obradivog zemljišta.

„Mislim da je svrha Zakona o korišćenju zemljišta sasvim opravdana i da ne treba kočiti njegovo donošenje, bez obzira na to o kome se radi i na kom nivou. Mi smo i predlagali, kada sam predsedavao Agrarnim savetom Republike Srbije i kada je donošena jedna Uredba o korišćenju zemljišta, da se donese takav zakon kod nas“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li se poljoprivrednici slažu da plodored treba da bude uređen zakonom ili bi možda negodovali, agroekonomista je naglasio da ratari razumeju važnost ovog zakona i da podržavaju takav propis.

„Oni bi ga podržali, i to baš oni poljoprivrednici koji su vlasnici zemljišta. Malo će možda biti neodređeni oni koji državno zemljište uzimaju u zakup, jer ipak raubuju tuđu imovinu, a ne svoju. Ipak, kod nas još uvek nije ništa konkretno urađeno što se tiče ovog zakona“, objasnio je Stanković.

Da podsetimo, poljoprivrednici EU biće uslovljeni poštovanjem Uredbe o plodoredu, poznatije kao standard GAEC 7. Ova pravila dozvoljavaju proizvođačima da primaju direktna plaćanja od Zajedničke poljoprivredne politike samo ako ispunjavaju set minimalnih zahteva.