Prioriteti Srbije trebalo bi da budu fiskalna održivost i bolje upravljanje državnim firmama

Srbija je u proteklih godinu i po dana ostvarila umeren privredni rast, pre svega zbog slabije tražnje na izvoznim tržištima, kao i inflatornih pritisaka koji su se prelili na potrošnju domaćinstava, objavila je Evropska banka za obnovu i razvoju u Izveštaju o tranziciji za 2023. i 2024. godinu.

„Kumulativni realni rast srpske ekonomije od oko 12 odsto u poslednje četiri godine, koji je ostvaren uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, potvrda je dobrih politika i dobrog stanja ekonomije u kojem smo dočekali aktuelnu globalnu krizu“, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja u Beogradu.

Piter Tabak (Peter Tabak), vodeći ekonomista EBRD za Zapadni Balkan, ocenio je da će se privredni rast Srbije ubrzati u ovoj godini, a tome u prilog idu očekivanja o oporavku ključnog trgovinskog partnera – Nemačke.

„Rast je prošle godine bio podržan pre svega dobrim rezultatima u sektorima poljoprivrede i građevine, kao i prilivom investicija, dok je industrijska proizvodnja bila relativno slaba, što je razumljivo s obzirom na potražnju u državama koje su najveći trgovinski partneri Srbije. Ove godine očekujemo da će rast BDP-a biti oko 3,5 odsto, zahvaljujući javnim investicijama, a posebno imajući u vidu projekte planirane za EXPO 2027, kao i trend priliva stranih investicija„, rekao je Tabak.

On je ocenio i da se u 2024. godini očekuje oporavak izvoza koji je sve diversifikovaniji i oslonjen na usluge poput onih iz IT sektora, kao i usporavanje inflacije u Srbiji i Evropi.

„Rizici sa kojima se suočava ova prognoza pre svega su geopolitički. Oni mogu da utiču na cene primarnih proizvoda poput nafte, a dešavanja na Crvenom moru mogu da utiču na troškove transporta i lance nabavke“, upozorio je Tabak.

Dodao je i da sporije opadanje inflacije na globalnom nivou može da utiče na monetarne politike u EU i SAD, što opet otvara mogućnost da globalni, ali i rast u pojedinačnim zemljama bude sporiji.

„Takođe, kretanja u ekonomiji Kine mogu uticati na rezultate globalne ali i srpske privrede, s obzirom na to da je Kina sve važnija za Srbiju kao izvozna destinacija, ali i izvor stranih investicija„, rekao je Tabak.

Direktor za pitanja tranzicije u EBRD Aleksandar Plekanov (Alexander Plekhanov) ukazao je i na globalnu trku koja se odvija na polju „kritičnih sirovina“, u koje spada i litijum.

„Građani, međutim, često iskazuju nezadovoljstvo kada je reč o eksploataciji takvih resursa. Brojne kritične sirovine mogu se naći u Kanadi, ali njeni građani su protiv eksploatacije, dok recimo Holandija ‘leži’ na nalazištima gasa koja mogu pokriti trećinu potreba Evrope“, rekao je Plekanov i dodao da to treba imati u vidu tokom debate o eksploataciji kritičnih sirovina u „evropskim zemljama u kojima EBRD posluje.

EBRD izveštaj je, inače, uradio i analizu stavova prema životnoj sredini i ekološkoj politici.

„U Srbiji je skoro 75 odsto ispitanika zabrinuto zbog degradacije životne sredine i klimatskih promena. Oko polovine ispitanika izjavilo je da je spremno da podrži veću potrošnju na ekološke politike. Ipak, 26 odsto je zabrinuto za životnu sredinu, ali ne želi da plati za zaštitu životne sredine, što je obrazac koji je uobičajen u svim ekonomijama“, konstatuje se u Izveštaju.

Regionalni direktor EBRD-a Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli) podsetio je da je ta banka u 2023. kreditirala projekte u Srbiji sa rekordnih 846 miliona evra, što je skoro 200 miliona evra više u odnosu na 2022. godinu.

„Nastavićemo da podržavamo investicije u obnovljive izvore energije zajedno sa privatnim investitorima, kao i u energetsku mrežu. Prioritet za nas u Srbiji biće i podrška energetskoj efikasnosti, počev od ‘energetskog renoviranja’ zgrada, pa do smanjenja potrošnje energije malih i srednjih preduzeća“, rekao je Kolanđeli.

Među prioritetima za finansiranje su i „prebacivanje“ sa drumskog na železnički transport, kao i podrška projektima u oblasti infrastrukture koji povezuju Srbiju sa EU i susednim zemljama, ali i digitalna tranzicija i podsticanje sistema inovacija.

„Takođe, planiramo da nastavimo sa obezbeđivanjem podrške za preduzeća u Srbiji preko poslovnih banaka, što je linija vredna više od 300 miliona evra“, najavio je Kolanđeli.

EBRD je u Izveštaju iznela i procenu o prioritetima za Srbiju u 2024. godini.

„S obzirom na nepovoljna kretanja na globalnom finansijskom tržištu, svaki višak u budžetu trebalo bi usmeriti na investicije koje će generisati privredni rast, i držati se fiskalnih pravila, što bi na srednji rok trebalo da obezbedi održivost javnih finansija“, savetuje EBRD.

Kada je reč o državnim i javnim preduzećima, u Izveštaju stoji da je potreban dalji napredak kada je reč o kvalitetu upravljanja državnim sistemima, kao i nastavak reformi u cilju poboljšanja njihovog poslovanja, ali i kvaliteta nadzora nad njihovim radom.

„Dalje poboljšanje investicione klime, uz rad na razvoju ljudskog kapitala i boljem pristupu finansiranju za privredu, jačanje vladavine prava i smanjenje administrativnih prepreka dodatno bi povećalo priliv stranih kao i rast preko potrebnih domaćih investicija“, zaključak je Izveštaja EBRD-a.

„Makroekonomska, finansijska i relativna stabilnost deviznog kursa, koje obezbeđujemo duže od decenije, ključne su za dobrobit svih tržišnih učesnika i tačka u kojoj se susreću interesi svih – bilo da su oni investitori ili potrošači, izvoznici ili uvoznici, dužnici ili poverioci. Oni su bitan preduslov za sreću običnog čoveka“, naglasila je u svom obraćanju guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, osvrćući se na jedan od rezultata Izveštaja o tranziciji.

Radi se o delu istraživanja koje je pokazalo da je oko 58 odsto ispitanika u Srbiji zadovoljno životom, što je značajan porast u odnosu na udeo zabeležen u ranijim krugovima istraživanja 2006, 2010. i 2016. godine.

Zabeležen je i porast samoprocenjenog nivoa zdravlja kod građana Srbije i regiona, koji je u rangu sa Nemačkom i Rumunijom.

„U isto vreme, oko trećina anketiranih izjavila je da se oseća depresivno, tužno ili anksiozno najmanje jednom nedeljno, sa većim stopama među ženama“, upozorili su autori istraživanja u okviru Izveštaja.