Protivgradna mreža za hektar voćnjaka 2.400 evra

Povećanje površine zasada voća i vinove loze pod sistemom protivgradne zaštite jedan je od ciljeva agrarne politike. Proizvodnja bez rizika najvažniji je ekonomski postulat u svakoj sferi, a pogotovo tamo gde se delatnost odvija pod otvorenim nebom.

U uslovima klimatskih promena koje predstavljaju jedan od glavnih izazova za poljoprivredu, imperativ savremenih zasada jabuke, kruške, breskve, ali i bobičastog voća i vinove loze jesu protivgradne mreže.

Zaštita od elementarnih nepogoda putem protivgradnih raketa odavno se pokazala kao nepouzdana i neuspešna, pa se u Evropi odustalo od nje i prešlo na daleko pouzdaniji način – sistem protivgradnih mreža. Projektovanje ovih sistema je najosetljiviji segment posla, jer od njega zavisi i krajnji efekat zaštite.

Da bi sistem protivgradnih mreža bio pouzdan i dugo godina stabilan, neophodno je i da materijali koji se koriste budu vrhunski. Sistem se, inače, sastoji od stubova, mreža, čeličnih žica, sajli, ankera, plastičnih kapa i niza različitih zatezača, pričvršćivača i slično.

Protivgradne mreže su jedna od presudnih komponenti za postizanje kvaliteta plodova.

„Kvalitet je danas jedan od preduslova uspeha na tržištu, a bez protivgradnih mreža nema tog uspeha. Stručnjaci savetuju proizvođačima da isključe svaku mogućnost rizika, da što manje gledaju u nebo, da više gledaju i prate konkurse kako bi ostvarili subvencije i podsticaje i tako zaštitili svoje voćnjake“, kaže za Biznis.rs vlasnik kompanije „Agro letač“ iz Inđije Mile Savić.

Ova firma ima zaokruženu proizvodnju svih neophodnih elemenata za postavljanje protivgradne mreže.

Stručnjaci ističu da u Srbiji imamo proizvođače protivgradnih mreža koji po svom kvalitetu ne zaostaju za konkurentima iz zapadne Evrope.

„Kako bismo mogli klijentima da garantujemo kvalitet počeli smo da radimo po sistemu ‘ključ u ruke’, posebno što je kod nas zaokružen proces potrebnih uslova od proizvodnje do postavke sistema“, objašnjava Savić ne otkrivajući cenu usluga, jer na njeno formiranje, kako kaže, utiče mnogo faktora.

Neke druge firme sa sličnom uslugom na svojim sajtovima navode da je cena pokrivanja protivgradnom mrežom za hektar zemlje oko 236.000 dinara plus PDV.

U ovu cenu ulazi obeležavanje parcele kočićima za svaki pojedinačni stub, razmeštanje stubova po parceli, asistencija pri mašinskom pobijanju stubova, zatezanje i fiksiranje sistema i širenje mreže u letnji položaj.
Cena se odnosi na voćnjake u kojima je razmak između redova 3,2 m. Za ostale vrste voćnjaka cena se formira direktnim dogovorom sa investitorom.

„Sve kalkulacije pokazuju da se investicija u protivgradne mreže isplati već posle prvog ili drugog ozbiljnijeg grada. Jasno je da voćari moraju mnogo više da ulože kako bi sa punim autoritetom izašli na tržište. Treba uraditi mnogo na modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, uz uvažavanje principa poljoprivrede budućnosti. Takav koncept podrazumeva potrebu za visokom profesionalnošću i kompetentnošću koja se odnosi na sve njegove elemente“, ističe Savić.

Treba napomenuti i da je uz protivgradne mreže bolje iskorišćenje sredstava za zaštitu. Predstavljaju i moćnu prepreku protiv najezde insekata, kao i šteta koje nanose ptice. Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje, ali ukoliko poljoprivrednici nisu u mogućnosti da odmah to urade, a planiraju, trebalo bi postaviti bar stubove, a mreža se može dodati i kasnije.