Rast industrijske proizvodnje “koči” odlaganje električnog Fiata i sankcije NIS-u

Srbija je u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, što je potvrdio i Eurostat. Uprkos izazovnim ekonomskim uslovima u evrozoni i geopolitičkim rizicima, industrijska proizvodnja u Srbiji je i u januaru zabeležila međugodišnji rast od 0,4 odsto (prerađivački sektor je uvećan za 2,6 odsto). Vrednost prometa robe u trgovini na malo u januaru 2025. bila je za 6,7 odsto nominalno veća nego u istom mesecu prethodne godine, dok u stalnim cenama povećanje iznosi 2,7 odsto, navodi se u martovskom izdanju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Budžet Republike Srbije u januaru je bio u suficitu, navode autori MAT-a. Dostignut je i dugoročni cilj od 900 evra, s obzirom na činjenicu da je u decembru 2024. prosečna neto zarada iznosila 926 evra.

“U decembru 2024. i januaru 2025. registrovana je mesečna inflacija od 0,1 i 0,6 odsto, te međugodišnja inflacija od 4,3 i 4,6 odsto. Nakon aprila 2024. godine, međugodišnja inflacija je opet neznatno iznad gornje granice ciljanog koridora NBS”, navodi se u analizi.

Posmatrano po sektorima, u januaru je međugodišnji rast ostvaren u prerađivačkoj industriji (2,6 odsto) i rudarstvu (6,9 odsto), ali je pad zabeležen u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (-9,1 odsto).

U poređenju sa decembrom 2024. godine, nakon eliminisanja sezonske komponente, zabeležen je rast proizvodnje u ukupnoj industriji (0,7 odsto), rudarstvu (1,8 odsto) i u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (6,1 odsto). U prerađivačkoj industriji je zabeležen je desezonirani pad od 0,3 odsto.

Autori analize ukazuju da se januarska vrednost dugoročnog trenda izjednačila i sa prošlogodišnjim prosekom, ali je taj nivo proizvodnje i dalje za oko pet odsto niži u odnosu na januar 2024. Brži oporavak proizvodnje električne energije otežavaju, pre svega, loši hidrološki uslovi.

“Proizvodnja hidroelektrana u januaru i februaru 2025. je u odnosu na iste mesece 2024. bila manja za 31,6 odsto i 31,9 odsto, respektivno. Najveći pad proizvodnje zabeležen je u proizvodnji elektrana: Đerdap, Bajna Bašta, Uvac, Kokin Brod i Vrla”, navode analitičari MAT-a.

Optimizam iz Nemačke potkopava pretnja trgovinskim ratom sa SAD

Dugoročni trend industrijske proizvodnje u prethodna četiri meseca stagnira na nivou koji je za oko 3,5 odsto viši u odnosu na uporedivi međugodišnji period.

Prema pisanju MAT-a, proizvodnja je izložena negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…), posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.

“Tračak optimizma zbog završenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, te potencijalnih promena u fiskalnim pravilima i drugim ekonomskim politikama potrebnim za ‘oživljavanje’ odbrambene infrastrukture i ekonomskog rasta potkopava pretnja trgovinskim ratom sa SAD. Na meti su za sada evropska automobilska industrija i proizvodnja farmaceutskih proizvoda”, navodi se analizi.

Analitičari MAT-a smatraju da bitna pretpostavka daljeg održavanja rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji počiva i na očuvanju političke stabilnosti. Pritom, prema njihovom mišljenju, deprimira i odlaganje početka proizvodnje novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac.

“U neku ruku smo takav scenario naslućivali, jer smo u prethodna dva broja MAT-a iznosili ocenu da je sada jako teško kvantifikovati direktne i indirektne pozitivne efekte pokretanja proizvodnje novog modela, pogotovo praviti analogiju sa proizvodnjom prethodnog modela 500L. Za razliku od tog vremena, Fiat, odnosno Stellantis, u čijem je sastavu FCA, danas je, poput celokupne evropske automobilske industrije, u sistemskoj krizi (na primer, vrednost akcija Stellantisa je smanjena za oko 60 odsto za prethodnih dvanaest meseci)”, ukazuju autori analize.

Sa druge strane, kako ocenjuju, ozbiljan rizik predstavlja i eventualno sankcionisanje Naftne industrije Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu. Dobro je da je dobijen dodatni rok od 30 dana za postizanje dogovora (licenca ističe 28. marta).

“Koliko je za ukupnu industrijsku dinamiku bio bitan samo zastoj u poslovanju Rafinerije nafte u Pančevu (deo je NIS grupe) uverili smo se prethodnog proleća kada je izvođen dvomesečni remont i modernizacija kapaciteta. Rafinerija proizvodi motorna i avio-goriva, tečni naftni gas, sirovine za petrohemijsku industriju, ulje za loženje, bitumene i ostale naftne derivate ne samo za Srbiju, već i region”, ističu autori MAT-a.

Prerađivačka industrija ostvarila je rast u odnosu na isti mesec 2024. u 11 od 24 oblasti, koje čine približno 34 odsto ukupnog Indeksa industrijske proizvodnje. Kako se navodi, najveći međugodišnji doprinos rastu prerađivačkog sektora potekao je od proizvodnje proizvoda od gume i plastike (rast od 27 odsto) i proizvodnja koksa i derivata nafte (rast od 9,8 odsto).

U januaru 2025. godine proizvodnju prerađivačkog sektora su najviše usporavale: proizvodnja električne opreme (pad od 11,2 odsto), proizvodnja prehrambenih proizvoda (pad od 2,3 odsto) i proizvodnja motornih vozila i prikolica (pad od 7,4 odsto).

“Dobro je da ni u jednoj od ove tri oblasti loš rezultat ne nagoveštava ozbiljnije probleme. Najbolji primer za to je upravo dinamika prehrambene industrije”, navodi se u analizi MAT-a.

Deficit tekućeg računa u periodu januar-decembar 2024. iznosio je 5.208,1 miliona evra, odnosno za 3.404,0 evra ili 188,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeležen deficit u iznosu od 1.803,7 miliona evra.

“Veći deficit tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom (za 1.810,5 miliona evra ili 51,4 odsto više), većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija (za 1.239,2 miliona evra ili 40,2 odsto više), manjih neto prihoda države registrovanih na računu sekundarnog dohotka (za 231,7 miliona evra ili 68,3 odsto manje), manjeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva (za 156,7 ili 4,2 odsto manje), kao i većeg neto odliva kamata po osnovu ostalih investicija (za 130,8 miliona evra ili 16,2 odsto više)”, navodi se u analizi MAT-a.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u periodu januar-decembar 2024. iznosio je 4.600,4 miliona evra (za 338,8 miliona evra ili 7,9 odsto više).