Razlike u prosečnim platama i do 100.000 dinara – zašto zarade u Srbiji zavise od stranih investitora?

Prosečna plata u Srbiji u januaru je iznosila 95.836 dinara bez poreza i doprinosa, dok je prosečan bruto iznos u prvom mesecu bio 132.372 dinara. Dakle, neto zarada je oko 817 evra, ali veći deo građana Srbije prima znatno niži iznos.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosek zarada uvećavaju Beograd i Novi Sad. Opštine u glavnom gradu gde su zabeležene najviše zarade su – Stari Grad sa 167.871 dinara, Vračar (161.353 dinara), Savski venac (157.041 dinara) i Novi Beograd (153.130 dinara).

Južnobačka oblast takođe podiže visinu prosečne zarade u Srbiji, ali samo zbog Novog Sada u kojem je u januaru isplaćena prosečna zarada od 111.366 dinara. Ostali gradovi ove oblasti kao što su Bač, Bačka Palanka, Vrbas, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin ili Titel, imali su prosečne zarade u rasponu od 72.729 do 89.146 dinara.

Južnobanatska oblast takođe je zabeležila slične prosečne plate. Najniža je bila u Kovačici – 74.609 dinara, dok su meštani Pančeva imali najviše neto plate sa 96.603 dinara.

U Severnobanatskoj oblasti Kanjiža je mesto sa najnižom zaradom od 74.910 dinara, a Kikinda sa najvišom od 83.989 dinara. Subotica je u platama prednjačila u Severnobačkoj oblasti sa 85.897 dinara.

Grad Zrenjanin je u januaru 2024. u Srednjobanatskoj oblasti imao najvišu prosečnu zaradu od 87.589 dinara, dok je Inđija mesto sa najvišim platama u istom periodu za Sremski kraj – 87.981 dinara.

Osim grada Bora, gde je prosečna plata bila 116.992 dinara, svi ostali gradovi u oblastima Južne i Istočne Srbije imali su zarade u proseku od 83.597 dinara.

U Braničevskoj oblasti najnižu platu imali su građani Golupca – 72.033 dinara, što je skoro 30.000 dinara manje od Kostolca, gde je evidentirana i najviša zarada ove oblasti od 102.265 dinara. U Zaječarskoj oblasti najviše plate u januaru zaradili su meštani Boljevca – 85.479 dinara.

Republički prosek spuštaju zarade u Raškoj, Pomoravskoj, Rasinskoj, Pčinjskoj i Topličkoj oblasti gde većina plata u januaru nije prelazila 80.000 dinara.

Kraljevo je u Raškoj oblasti imalo najviši iznos prosečne plate od 79.841 dinara, u Pomoravskoj je to Ćuprija sa 79.292 dinara, Vladičin Han je mesto sa najvišim platama u Pčinjskoj oblasti sa 75.567 dinara isplaćenih početkom 2024. godine, dok je to isto Prokuplje za Toplički kraj sa zaradama od 79.352 dinara.

Najniže zarade na nivou cele Srbije imali su građani Crne Trave – 65.491 dinara, zatim Vranjske Banje – 65.815 i Bojnika – 66.440 dinara.

Velika razlika u prosečnim platama u Srbiji postoji godinama unazad. Jedan od razloga za ovaj jaz, prema rečima Maria Reljanovića, predsednika udruženja Centar za dostojanstven rad i naučnog saradnika na Institutu za radno pravo, je nepostojanje strategije regionalnog razvoja.

“Koliko je meni poznato, Srbija duže vreme nema strategiju regionalnog razvoja, dok se Zakon o regionalnom razvoju samo nominalno primenjuje. U takvoj atmosferi lokalna tržišta rada zavise isključivo od postojanja takozvanih direktnih stranih investicija, budući da od države ne dolaze značajni podsticaji zapošljavanju. Ukoliko su uslovi koje takozvani strani investitori nude povoljni, to će se odraziti na lokalna primanja. Ovo je – u smislu zarade – na primer, slučaj sa Borom”, objašnjava sagovornik Biznis.rs.

Međutim, politika lokalnog zapošljavanja koja je posvećena dovođenju stranih investitora, najčešće ne vodi ostvarivanju visokih zarada. Investitor se, u skladu sa politikom maksimizacije profita, naprotiv, rukovodi lokalnim prilikama na tržištu rada – ako je nezaposlenih dosta, a nema drugih kvalitetnih poslova, biće ponuđene minimalne moguće zarade (i drugi uslovi rada).

“U nekim opštinama i gradovima gde postoji više većih poslodavaca, situacija je nešto povoljnija jer se oni takmiče u privlačenju malobrojnih radnika. Naravno, svedoci smo migracija stanovništva ka većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, gde su mogućnosti viših zarada realne. Često se, međutim, pri tome ne razmišlja o višim troškovima života u tim gradovima. To dovodi do odumiranja tržišta rada u mnogim manjim mestima, koja samim tim, a i zbog infrastrukturnih nedostataka i višedecenijskog zanemarivanja lokalnih potreba postaju u potpunosti neprivlačna za ulaganje – i samim tim se jaz dodatno produbljuje”, isitče Mario Reljanović.

On rešenje problema vidi u sistematičnoj revitalizaciji određenih područja.

“Da bi se nešto u ovom sistemu izmenilo mora se pristupiti analitičkoj i sistemskoj revitalizaciji regiona, gradova, opština. Takođe, ne može se pritom računati isključivo na politiku direktnih stranih investicija, već država mora istovremeno da radi na infrastukturnim projektima, osnaživanju lokalnih poslodavaca i razumevanju za specifične potencijale razvoja pojedinih oblasti, koji ne moraju uvek da odgovaraju planovima za investiranje koji su nametnuti spolja”, smatra predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović.

Najviše i najniže plate prema delatnostima

Osim geografskog jaza u rasponu plata, u Srbiji se novčane naknade razlikuju i po delatnostima. Tako su u delatnosti informisanja i komunikacija prosečne neto plate u januaru iznosile 220.783 dinara, i to samo zato što u okviru ove delatnosti rade programeri čija je prosečna zarada bila 279.645 dinara neto.

Delatnosti finansija i osiguranja su na drugom mestu liste najviših plata, jer je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 140.906 dinara.

Zaposleni u sektoru rudarstva, tačnije eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa, imali su treće najviše plate po delatnostima u Srbiji od 135.380 dinara. Delatnost snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležili su takođe visoke prosečne januarske plate od 124.442 dinara.

U vrhu prema zaradama su i zaposleni u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, gde je prosek plate bio 120.030 dinara.

U većini ostalih delatnosti poput umetnosti, obrazovanja, administrativnih usluga, prosečne zarade se kreću od 79.000 do 89.000 dinara.

Najniže prosečne plate imali su radnici koji se bave popravkom računara i drugih kućnih predmeta – 58.153 dinara, i „ostalim ličnim uslužnim delatnostima“ sa samo 54.469 dinara.

Niska primanja u januaru 2024. godine imali su i zaposleni u preradi drveta, delatnosti pripremanja i posluživanja hrane, smeštaja, veterinari, kao i radnici koji pružaju usluge održavanja objekata i okoline.

Sutra: Slovenija na čelu regiona po zaradama, Severna Makedonija poslednja