Reotvaranje emisije dinarskih obveznica u maju – da li je prinos dovoljno atraktivan za kupce?

Vlada Srbije usvojila je 5. aprila Odluku o emisiji desetogodišnjih dinarskih obveznica, vrednosti 18,44 milijarde dinara i sa kuponskom stopom od 5,875 odsto. Te obveznice se objedinjuju i predstavljaju jedinstvenu emisiju sa dugoročnim državnim hartijama od vrednosti emitovanim 6. februara 2018. godine, 9. februara 2021. i 21. juna 2022. godine, stoji u odluci koja je objavljena u Službenom glasniku.

Sagovornici Biznis.rs iz brokerskih kuća, međutim, ukazuju na to da je kuponska stopa relativno niska u odnosu na inflaciju.

Uprava za javni dug planira da do kraja juna na šest aukcija plasira obveznice ukupne vrednosti 51,3 milijarde dinara, a na jednoj od njih – 9. maja, biće reotvorena emisija od 6. februara 2018. godine, sa kuponskom stopom od 5,875 odsto godišnje i datumom dospeća 8. februar 2028. godine. Država planira da na toj aukciji proda obveznice u vrednosti od 10 milijardi dinara. Pitanje je, međutim, da li će biti kupaca.

Vaso Dulović, generalni direktor brokerske kuće Ilirika Investments, i Milan Marinković, partner u WM Equity Partners, za Biznis.rs poručuju da prvo treba imati na umu da je u Srbiji tekuća inflacija na nivou od 16,1 odsto.

„Očekuje se da će inflacija ove godine verovatno biti bar 10 odsto, pa prinos iz te perspektive nije naročito atraktivan“, ocenio je Dulović.

Prema njegovim rečima, na duže staze i uz uslov povratka inflacije u granice cilja Narodne banke Srbije od oko tri odsto, verovatno postoji neka simbolična isplativost plasmana u majsku obveznicu.

„Jedno je sigurno, prinos je daleko isplativiji nego kamata koja se trenutno dobija na štednju u našim bankama„, zaključio je Dulović.

Marinković ukazuje na to da se i u do skoro „najsigurnijem poslu“ kupovine državnih obveznica mora računati sa dva ključna rizika za investitore.

„Prvi je rizik inflacije, koji je u prethodne dve godine značajno pojačan. S obzirom na ogromno povećanje javne potrošnje koje uzrokuju ‘ekonomski rat’ i ukrajinski sukob, naivno je očekivati da će stope inflacije u Evropi doživeti nagli pad. U tom kontekstu, investitorima u obveznice može se desiti da bez poteškoća naplate glavnicu i kamatu obveznice, ali po isplati završe sa manjom imovinskom vrednošću od očekivane, jer će usled efekata inflacije biti umanjena realna vrednost povraćenih sredstava„, upozorio je naš sagovornik.

Na drugi rizik, tržišni, ukazala su dešavanja u vezi sa bankrotom Silicone Valley Bank, Signature i Silvergate banke.

„Investitori koji pre dospeća obveznice eventualno budu želeli da prodaju svoje obveznice na tržištu mogu se veoma neprijatno iznenaditi njihovom cenom, odnosno biti primorani da prihvate diskont u odnosu na nominalnu vrednost. Zaključak je, dakle, da treba biti oprezan i kada su u pitanju nominalno niskorizične investicije, a jedini način da se adekvatno upravlja ličnim bogatstvom uvek predstavlja balansiran i visoko diversifikovan portfolio različitih investicija u kojem svakako treba da bude i mesta za obveznice„, savetuje Marinković.