Rešenja u skladu sa zakonom iz maja 2021. godine, frilenseri ipak nezadovoljni

Obveznici koji su u 2017. godini ostvarili prihode po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, počeli su da dobijaju rešenja o utvrđenim obavezama. Poreska uprava rešenja dostavlja poštom, a prvi iznos utvrđene obaveze dospeva na naplatu 17. februara 2023. godine.

Obaveze su utvrđene na osnovu podataka poslovnih banaka o ostvarenim prihodima fizičkih lica.

Mnogi radnici na internetu nisu očekivali da će Poreska uprava nastaviti sa dostavom rešenja, jer je nakon protesta prošle godine oformljena radna grupa koja se bavila rešavanjem konačnog statusa frilensera u Srbiji.

Članica radne grupe iz Udruženja radnika na internetu (URI) Tamara Petrović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je radna grupa oformljena prošle godine posle protesta frilensera koji su okončani donošenjem Zakona o izmena i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana u maju 2021. godine.

“Tim zakonom određen je način i računica kojom će država oporezivati frilensere za period od 2015. do 2022. godine, takozvanim prelaznim rešenjem. Radna grupa koja je počela sa radom oktobra 2021. i završila oktobra 2022. bavila se novim poreskim modelom koji važi od 1. januara 2023. godine. Rešenja koja ovih dana stižu frilenserima, ali ne samo njima, u skladu su sa zakonom donetim prošle godine, usvojenim posle pregovora sa frilenserskim udruženjima”, ističe Petrović.

Naša sagovornica naglašava da se porez iz 2017. obračunava po prelaznom modelu koji je znatno povoljniji od starog po kome je država otpočela kontrolu krajem 2020. godine, a koji je izazvao bunt desetina hiljada ljudi.

Iako je prelazno rešenje mnogo povoljnije, porez ipak dolazi na naplatu što je kod mnogih radnika na internetu izazvalo nezadovoljstvo.

“Kada dobijete poresko rešenje koje dovodi u pitanje vašu egzistenciju, nikako ne možete biti zadovoljni. Mnogi frilenseri u ovom trenutku bore se za posao, imaju manje prihode nego ranije ili nikakve. Ekonomska kriza je nikad veća, a rate za dug stižu na naplatu već od februara”, navodi Petrović.

Tokom rada Radne grupe koja se bavila donošenjem novog poreskog modela Poreska uprava nije nastavila započete poreske postupke, niti slala rešenja frilenserima na naplatu, što je davalo signale hiljadama frilensera da će im dug zaračunat pre dogovora sa vladom biti otpisan i da će po novom modelu donetom u saradnji sa njima moći nastaviti da rade.

Donošenje poreskih rešenja za 2017. godinu sasvim sigurno znači da će i svake naredne biti oporezovani i da će rate za dug samo rasti.

“Veliko je pitanje ko će od svih nas moći da plaća i tekuće namete državi od 1. januara 2023. godine, a koliki broj će, pored toga, imati sredstava i za mesečnu otplatu duga u narednih 10 godina. Opravdanost osnovnog zahteva frilensera, zbog koga su i krenuli protesti pre dve godine – da nema naplate navodnog duga – i dalje stoji. Država ne treba da nas oporezuje pre donetog modela oporezivanja, odnosno pre aprila prošle godine, kada je dogovoren prelazni model. Bez obzira na to što država po zakonu ima prava da nas oporezuje za ostvarene prihode do pet godina unazad, egzistencijalna opasnost u kojoj se frilenseri nalaze veoma je realna, a nezadovoljstvo ovim potezom države ogromno”, zaključuje Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu (URI).

Podsetimo, prelazno rešenje za frilensere podrazumeva da oni koji mesečno zarađuju nešto više od 500 evra nemaju finansijskih obaveza. Frilenseri sa mesečnim prihodima od oko 1.000 evra mesečno treba da izdvoje oko 13 odsto, a oni koji zarađuju oko 2.000 evra oko 20 procenata za plaćanje poreza.