Saradnja Kine i Srbije: Od Pupinovog mosta do brzih vozova

Nekoliko dana pre nego što će predsednik Kine Si Đinping doputovati u Beograd, u našu zemlju stigao je električni kineski voz, prva od pet garnitura koje će saobraćati na brzoj pruzi od Beograda do Subotice, odnosno Budimpešte.

Dolazak kineskog „Sokola“ dešava se tačno 14 godina pošto je Srbija sklopila ugovor o kreditu za izgradnju mosta Zemun-Borča, koji će kasnije promeniti ime u Pupinov most. U tom periodu saradnja dve države doživela je značajan rast, a Kina je prošle godine završila na vrhu liste zemalja iz kojih u Srbiju dolazi najviše stranih investicija.

Most Zemun-Borča otvoren je za saobraćaj 2014. godine, a dve godine kasnije kineska kompanija HBIS preuzima Železaru Smederevo, uz obavezu da investira 350 miliona dolara, isplati dugove vrednosti 200 miliona dolara i zadrži 5.000 zaposlenih.

„U periodu od 2014. do 2023. godine direktne strane investicije iz Kine u Srbiju iznosile su oko 5,5 milijardi dolara, što Kinu pozicionira na listi deset najvećih investitora u srpsku privredu, a pojedinačno posmatrano nalazi se na drugom mestu“, istakao je sredinom aprila ministar trgovine Tomislav Momirović, posle sastanka Mešovite međuvladine komisije za trgovinu i ekonomsku saradnju.

Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, Kina je u 2023. bila zemlja iz koje je došlo najviše stranih direktnih investicija – u iznosu od 1,37 milijardi evra.

Kineski investitori su tako pretekli „tradicionalne“ ulagače poput Holandije (gde su registrovana brojna preduzeća u stranom vlasništvu zbog povoljnog poslovnog okruženja), Velike Britanije koja je možda iznenađujuće izbila na treće mesto i Austrije. Štaviše, tokom 2023. iz Kine je stiglo četiri i po puta više investicija nego iz Austrije, čiji privrednici su, doduše, od 2012. do 2022. u Srbiji uložili oko 2,6 milijarde evra.

Kada je reč o robnoj razmeni, u protekloj deceniji je suficit uvek bio na strani Kine – ali je 2022. Srbija konačno uspela da vrednost izvoza na kinesko tržište po prvi put podigne na milijardu evra.

Prekretnica se, međutim, desila zahvaljujući dolasku još jednog kineskog giganta – grupacije Ziđin (Zijin Copper Serbia, Zijin Mining) koja je 2018. godine preuzela Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz katodnog bakra rastao je upravo od te godine, da bi od 2019. do 2022. ruda bakra i katodni bakar suvereno vladali vrhom tabele robe koja se iz Srbije plasira u Kinu, dok su ostali „hit“ proizvodi pre dve godine obuhvatali obrađeno i neobrađeno drvo, motore i pumpe, kao i goveđe meso bez kostiju.

Na kraju 2023. godine kineske kompanije Zijin Mining, Zijin Copper i HBIS bili su najveći izvoznici iz Srbije, dok se struktura izvoza, na šta ukazuju podaci Ministarstva finansija, nije značajnije promenila.

Ministar Momirović je na aprilskom sastanku Mešovite međuvladine grupe izjavio i da je Srbija završila sve administrativne procedure i da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom „može da počne da se sprovodi sutra“.

Radi se o sporazumu od 858 strana koji je srpski parlament usvojio krajem prošle godine, pošto je svečano potpisan 17. oktobra u Pekingu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Kine Si Đinpinga. Sporazum, kako je tada saopšteno, obuhvata 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda.

„Cilj zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa NR Кinom je omogućavanje preferencijalnog pristupa kineskom tržištu za srpske proizvode čime se, pored uravnoteženja robne razmene, odnosno smanjenja postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanja pokrivenosti izvoza uvozom, očekuje istovremeno proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji, i jačanje sveukupne privredne delatnosti“, istakla je Vlada Srbije u obrazloženju predloga za potvrđivanje sporazuma.

Sve bližu ekonomsku saradnju Srbije i Kine karakteriše i rast zaduživanja naše zemlje kod Export-Import Bank of China (EXIM) za velike infrastrukturne projekte.

Na kraju januara ove godine kineskoj EXIM banci dugovali smo 2,67 milijarde evra, a samo ove godine na otplatu rata platićemo 178 miliona dolara – među njima je i rata za Pupinov most, koja iznosi 16,05 miliona dolara.

Otplata kredita za Pupinov most završava se 2029. godine, ali će u međuvremenu biti ili su već sklopljeni novi ugovori o kreditima.

Jedan od njih potpisan je u Pekingu kada i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Radi se, prema rečima ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, o ugovoru o kupovini pet kineskih brzih vozova.

Ministar Vesić je tada rekao da je Srbija za 54 miliona evra dobila pet vozova koji će saobraćati na pruzi Beograd-Budimpešta. Izgradnja te brze pruge finansira se upravo iz kineskih kredita, kao i izgradnja nekoliko deonica auto-puta „Miloš Veliki“, Fruškogorskog koridora, ali i modernizacija termoelektrane Kostolac ili projekat izgradnje kanalizacionih sistema širom zemlje.