Sedam saveta za izvoz voća i povrća u nordijske zemlje

Pre razmatranja mogućnosti za izvoz na tržišta Nordijskog regiona, kompanija mora da sagleda svoju trenutnu izvoznu poziciju i oceni da li je spremna da sa raspoloživim količinama, postojećim standardima kvaliteta, izvoznom cenom i dizajnom pakovanja proizvoda može da odgovori visokim zahtevima i potrebama tržišta Švedske, Norveške, Finske ili Danske, savetuje autorka vodiča za izvoz svežeg voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana na nordijsko tržište Milica Zatezalo.

Publikaciju “Vodič za izvoz voća i povrća: Praktične informacije o izvozu svežeg voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana na tržište Nordijskog regiona – Švedska, Norveška, Finska i Danska“ autorka je započela upravo rečenicom koju smo prvu i citirali, a vodič sadrži korisne informacije od analize tržišta i neophodnih sertifikata i procedura koje treba sprovesti, do lista potencijalnih partnera našim izvoznicima, od državnih institucija do ključnih igrača u maloprodaji i veleprodaji kao i distributera.

Koliko je nordijsko tržište značajno za kompanije iz Srbije i regiona kompanije govore podaci o vrednosti izvoza u jednu od ključnih nordijskih zemalja – Švedsku, koju autorka ove publikacije naziva i „test tržištem“ za potencijalne izvoznike. Srbija je vodeća zemlja regiona prema vrednosti izvoza voća i povrća u Švedsku, koja je od 2017. do 2021. dostigla 1,67 milijardi dolara.

Na vrhu liste saveta u Vodiču je taj da kompanija koja želi da osvoji kupce iz nordijskih zemalja obavezno uradi istraživanje tržišta, kao i da odabere „test tržište“.

„Svakako je korisno da odaberete državu ili grad gde ćete prvo plasirati svoje proizvode, ali je mnogo značajnije da pronađete pouzdan kontakt na lokalu (uvoznika, trgovinskog agenta ili distributera) koji bi vam pomogao prilikom ulaska i daljeg širenja poslovanja na tržištu. Švedska može da bude očigledan izbor prilikom donošenja odluke o izvozu, jer se smatra ‘test tržištem’ u ovom delu Evrope„, istakla je u vodiču Milica Zatezalo, inače nacionalni konsultant Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Na drugom mestu liste, ali ne manje važni za potencijalne izvoznike su zahtevani standardi kvaliteta.

„Kompanije izvoznice moraju da ispune sve neophodne standarde (HACCP, BRC, IFS), prilikom plasmana proizvoda u maloprodajne lance u Nordijskim zemljama. Istovremeno, maloprodajni lanci imaju visoke standarde u pogledu socijalne ili zaštite životne sredine (SMETA, BSCI), dok primenjuju i određene nacionalne standarde, kao što je Švedski standard za bezbednost hrane u maloprodaji„, stoji u Vodiču.

Treći savet tiče se stalnosti isporuke.

„Tržištem maloprodaje dominiraju veliki trgovinski lanci poput ICA, COOP, United Nordic, koji vrlo često imaju centralizovani sistem nabavke za sve zemlje Nordijskog regiona. Iz ovog razloga, mogućnost da obezbedite stalnost isporuke i velike količine proizvoda su jedan od važnih preduslova, koji može da predstavlja i izvesnu barijeru ka većem izvozu na ovo tržište, ukoliko kompanija ne može da ih obezbedi“, upozorila je Zatezalo.

Četvrti savet je da pronađete poslovnog partnera – registrovanog uvoznika, jer su oni značajni prilikom organizacije i pripreme izvoznog posla, kako bi sve bilo u skladu sa nacionalnim regulativama i propisima.

Peti savet je da se potencijalni izvoznik detaljno upozna sa svim regulativama i izvoznim procedurama.

„Švedska, Finska i Danska, kao članice Evropske unije, imaju usklađene sve procedure uz primenu Opšte šeme preferencijala kod trgovine sa trećim zemljama. U Norveškoj je dobar deo regulativa i procedura usklađen sa EU propisima, iako nije članica. Proverite sa svojim uvoznikom i distributerom važeće nacionalne regulative i propise za uvoz voća i povrća u određenoj zemlji regiona“, naglašava autorka Vodiča.

Za proizvode poreklom sa Zapadnog Balkana izdaje se Uverenje o poreklu robe – FORM A za izvoz u zemlje sa kojima postoji preferencijalni režim.

Ovaj dokument, kako stoji u Vodiču, overava privredna komora u zemlji izvoznika, a po podnetom zahtevu. Osnovna funkcija ovog dokumenta je da obezbedi primenu preferencijalne stope carine prilikom uvoza u zemlju odredišta i na taj način utiče na konkurentnost proizvoda na tržištu.

Sedmi i poslednji korak potencijalnog izvoznika je da obezbedi da proizvod bude pravilno deklarisan i označen.

„Pravilno deklarisanje i označavanje proizvoda važno je kako za poljoprivredne, tako i za prehrambene proizvode gde pakovanje mora da nosi obavezne elemente na etiketi, istaknute na jeziku krajnjeg kupca ili i na drugim jezicima ukoliko se proizvod plasira u regionu. Deklarisanje proizvoda mora da bude u skladu s propisanom procedurom, a u okviru postojeće nacionalne regulative ili EU direktive i sadrži sve obavezne elemente“, naglasila je Milica Zatezalo.

Publikacija “Vodič za izvoz voća i povrća: Praktične informacije o izvozu svežeg voća i povrća iz zemalja Zapadnog Balkana na tržište Nordijskog regiona – Švedska, Norveška, Finska i Danska“ podržana je u okviru projekta Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pod nazivom „Podrška diverzifikaciji izvoza poljoprivrednog i prehrambenog sektora Zapadnog Balkana i Istočne Evrope“.

Ovu publikaciju, kao i i vodiče za izvoz voća i povrća u SAD i na Bliski Istok objavila je Razvojna agencija Srbije na svom portalu ras.gov.rs, gde ih je moguće besplatno preuzeti u celini.