Sindikati GSP: Ukidanje trolejbuskog sistema korak unazad za grad Beograd

Sindikati Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd – „Centar“, „Pravda“, „Sloga“ i Sindikat zaposlenih u javnom prevozu Beograda ocenili su danas da je odluka grada o ukidanju trolejbuskog sistema korak unazad.

Oni su istakli da bi ustupanje linija privatnom prevozniku Strela iz Obrenovca i uvođenje elektrovozila koštalo više od postojećeg trolejbuskog sistema, odnosno više od 136 milijardi dinara za 20 godina.

Predsednik sindikata GSP „Centar“ Ivan Banković je na konferenciji za novinare ispred Starog dvora u Beogradu kazao da bi za taj novac mogao da bude obnovljen trolejbuski sistem, saobraćajni depo, a mogle bi da budu uvedene i nove trolejbuske linije.

„Bojim se da je ovo veoma štetan ugovor za grad Beograd i korak unazad. Apsolutno se slažem sa tim da je nama potrebno da imamo i elektrovozila u Beogradu, ali ima smisla da vi menjate dizel autobuse elektrovozilima, tamo gde je to potrebno i gde je to moguće, a ne da menjate vozila poput trolejbusa drugim elektrovozilima samo zbog privatnog preduzeća“, kazao je Banković, prenosi Beta.

Krajem prošle godine je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavljivao kupovinu novih 100 trolejbusa, da bi odbornici Skupštine Grada 25. decembra prošle godine odlučili da se trolejbusi zamene električnim autobusima.

„U decembru prošle godine, za manje od 12 dana, od momenta kada je GSP kao gradski prevoznik tražio od Grada kupovinu novih trolejbusa, došli smo do toga da je privatno preduzeće Strela podnelo samoinicijativni predlog da se ukine trolejbuski podsistem u Beogradu i da se zameni elektrovozilima“, naveo je Banković.

Objasnio je da GSP trolejbusi građane Beograda u koštaju 4,98 milijardi dinara godišnje.

„Uz ugovor na 20 godina privatno preduzeće Strela bi obavljalo potpuno isti posao na potpuno istim linijama po ceni od 6,81 milijardu dinara godišnje, što je ukupno 1,83 milijardi dinara godišnje više iz budžeta grada Beograda nego što se u ovom momentu izdvaja za trolejbuse GSP“, kazao je Banković.

Istakao je da firma Strela nema nikakvo relevantno iskustvo sa elektrovozilima, da nema svoje depoe u kojima obavlja servisiranje postojećih autobusa ni obično pranje vozila, pa im grad Beograd ustupa depo GSP na Dorćolu da bi to privatno preduzeće napravilo svoje hale i garažu.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović je ocenio da električni autobusi nisu ekološki ništa isplativiji od trolejbusa, jer prema njemu, baterija kod elektroautobusa traje od sedam do 10 godina, dok se kod trolejbusa i kad ima autonomiju, ta njegova baterija manje koristi i dugotrajnija je, jer se on napaja iz kontaktne mreže i može da traje i više od 20 godina.

„Sada ćemo morati da gradimo novu infrastrukturu punjača i to je izuzetno skupo, naš elektroenergetski sistem ne može da podrži te brze punjače koji će da obezbede jako veliku količinu električne enegrije, a dodatno je to izutetno skupo“, kazao je Momčilović.

Profesor je naveo da je cena jednog modernog trolejbusa oko 600.000 evra, dok cena elektroautobusa zavisi o kapaciteta, odnosno cena solo elektroautobusa je između 350.000 do 450.000 evra, a cena zglobnog, o kome je i reč, se kreće od 400.000 do 600.000 evra.

„Znači, razlika u ceni uopšte nije značajna, al je problem što oni zahtevaju dodatnu infrastrukturu o trošku grada koja trenutno nije neophodna. S druge strane, neizvesno je da li će ti električni autobusi moći da izvuku kompletnu liniju preko trolejbuske mreže, jer moraju da imaju dovoljnu električnu energiju za prelazak cele relacije. Trolejbus bi bio isplativiji u odnosu na elektroautobus, jer bi od 50 do 70 odsto bio jeftiniji, bez infrastrukture, odnosno punjača“, objasnio je profesor.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović je kazao da u Beogradu ima oko 50 kilometara kontaktne mreže za trolejbuse, koja je, kako je podsetio, u prethodnih 15 godina kompletno obnovljena, a uloženo je oko 50 miliona evra.