Siva ekonomija čini oko petine privredne aktivnosti u Srbiji

Procene obima i dinamike sive ekonomije u Srbiji bile su tokom poslednje dve decenije predmet brojnih istraživanja. Rezultati, dobijeni različitim empirijskim metodama, ukazuju na značajne varijacije. Siva ekonomija je procenjena u širokom rasponu od 11,7 do 41,4 odsto BDP-a, u zavisnosti od primenjene metode i obuhvata, navodi se u novoj studiji Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) – “Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji”.

Autori Saša Ranđelović, Milojko Arsić i Svetozar Tanasković zasnovali su svoje istraživanje na makroekonomskom metodu i ekonometrijskom modeliranju tražnje za gotovinom. Prema njihovoj studiji, siva ekonomija u Srbiji je u 2023. godini procenjena na 21,1 odsto, odnosno 23,6 procenata BDP-a.

Do sredine 2010-ih siva ekonomija je rasla, a nakon toga osetno opada. Među faktorima pada sive ekonomije ističu se – efikasnija primena instrumenta naplate poreza, jačanje pregovaračke snage radnika, smanjenje fiskalnog opterećenja rada, strukturne promene u sektoru maloprodaje, kao i bezgotovinska tranzicija.

Autori studije navode i da bi puna konvergencija sa prosekom Centralne i Istočne Evrope u pogledu zastupljenosti bezgotovinskih plaćanja uticala na smanjenje sive ekonomije u Srbiji za 1,9 odsto BDP-a, te generisala dodatne poreske prihode od oko 380 miliona evra godišnje.

Najviši nivo zabeležen 2013. godine

Rezultati procene zasnovane na makroekonomskim podacima pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji od 2009. do 2023. godine u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a. Najviši nivo je zabeležen 2013. godine sa 29,1 odsto, dok je najniži nivo bio 17,9 procenata BDP-a u 2021. godini. U 2023. godini, nivo sive ekonomije je procenjen na 21,1 odsto BDP-a, što iznosi približno 14.7 milijardi evra. Oko dve trećine ovog iznosa čini siva ekonomija u domenu potrošnje, dok preostala trećina otpada na sivu ekonomiju u domenu dohodaka.

Prema modifikovanom monetarnom modelu, siva ekonomija u Srbiji je u proseku iznosila oko 31,8 odsto BDP-a u periodu od 2010. do 2023. godine. Do 2018. siva ekonomija je rasla, nakon čega je zabeležen značajan pad do 2022. godine. U 2023. siva ekonomija procenjena monetarnim modelom iznosila je oko 23,6 odsto BDP-a.

Dve metode procene

Siva ekonomija u Srbiji predstavlja značajan deo ekonomske aktivnosti koja se odvija izvan registrovanih tokova, uglavnom sa ciljem izbegavanja poreza, uštede na regulatornim troškovima i sticanja drugih konkurentskih prednosti. Ova ekonomija obuhvata zakonom dozvoljene aktivnosti kao što su potrošnja i promet legalnih dobara i usluga, kao i ostvarivanje dohodaka, ali se sve to dešava van legalnih tokova, čime se izbegava prijava nadležnim organima.

U studiji FREN-a, koja je urađena u okviru projekta „Makroekonomsko istraživanje bezgotovinskog plaćanja u Srbiji“, korišćene su dve inovirane metode za procenu sive ekonomije: jedna zasnovana na makroekonomskim podacima i druga na unapređenom monetarnom metodu tražnje za gotovinom.

Makroekonomski model procenjuje sivu ekonomiju kao zbir neprijavljenog dohotka i neregistrovanog oporezivog prometa dobara i usluga. Ova metoda koristi podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz nacionalnih računa i standardnih nacionalnih anketa kao što su Anketa o radnoj snazi i Anketa o prihodima i uslovima života. Procena sive ekonomije u domenu dohotka temelji se na sumiranju neprijavljenih dohodaka od rada i kapitala, dok se siva ekonomija u domenu potrošnje procenjuje na osnovu PDV jaza i prosečne ponderisane stope PDV-a.

Monetarni model polazi od pretpostavke da je višak gotovine u opticaju direktno povezan sa obimom sive ekonomije. Korišćen je modifikovani Kaganov model koji uzima u obzir nivo transakcija, kamatne stope i poresko opterećenje. Model je prilagođen specifičnostima privrede Srbije, uključujući visok stepen evroizacije i razvoj bezgotovinskog plaćanja. Ovaj model procenjuje sivu ekonomiju kao proizvod viška tražnje za gotovinom i brzine opticaja novca.

Visok nivo sive ekonomije utiče na javne finansije

I pored ograničenja metoda, autori studije FREN-a navode da se može zaključiti da se oko petine privredne aktivnosti u Srbiji odvija u neregistrovanim tokovima. Ipak, u prethodnoj deceniji je zabeleženo smanjenje sive ekonomije.

Nivo sive ekonomije u Srbiji je i dalje relativno visok, što negativno utiče na javne finansije i ravnopravnost uslova poslovanja.

Za dalji napredak u suzbijanju sive ekonomije na nivo evropskog proseka ključno je dalje unapređenje kapaciteta i efikasnosti inspekcijskih službi, smanjenje fiskalnog opterećenja rada, regulatorne reforme za smanjenje troškova, podsticanje bezgotovinske tranzicije i podizanje nivoa poreskog morala.