Skraćenje čekanja na granicama imalo bi efekat smanjenja carina

Regionalna ekonomska integracija je možda i najvažniji element politike Vlade Srbije, a posle Evropske unije, zemlje članice CEFTA sporazuma najvažniji su trgovinski partneri Srbije, sa kojima je naša zemlja u 2022. godini ostvarila robnu razmenu vrednu sedam milijardi evra, uz pet milijardi evra vredan izvoz, izjavio je u utorak ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović na otvaranju Regionalne konferencije o unapređenju kapaciteta Nacionalnih koordinacionih tela za olakšanje trgovine.

Vlada Srbije sprovodi aktivnosti iz Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište koje proizilazi iz inicijative „Otvoreni Balkan“ jer je to, kako je ocenio, ključ za unapređenje političkih i ekonomskih odnosa u regionu.

„Otvoreni Balkan je, po mom mišljenju, najveća ekonomska tema koju danas zajednički kreiramo. Moramo da ukinemo sve nepotrebne granične procedure, jer samo tako možemo da generišemo više investicija, da ubrzamo protok ljudi i robe i podignemo standard građana u regionu“, rekao je Momirović.

Kao predsednik Nacionalnog koordinacionog tela za olakšanje trgovine Srbije, naglasio je da je neophodno rešiti problem dugog čekanja na granicama sa zemljama EU.

„To je velika prepreka razvoju trgovine i potrebno je hitno rešenje. Samo olakšanje trgovine može da generiše nove investicije i poveća obim trgovinske razmene“, poručio je Momirović i pozvao ceo region da radi zajedno.

Direktor beogradske kancelarije Svetske banke Nikola Pontara skrenuo je pažnju na istraživanje te globalne organizacije o prednostima trgovinske integracije na Zapadnom Balkanu.

„Izračunali smo da bi smanjenje čekanja na granicama za tri sata imalo sličan efekat smanjenja carina ad valorem za dva odsto u svim zemljama Zapadnog Balkana. Takođe, realizacija nacionalnih jednošalterskih sistema za trgovinu povećala bi BDP po glavi stanovnika regiona za 2,5 odsto na srednji rok. Pristupanje EU kao deo regionalne strategije integracije regiona povećalo bi BDP po glavi stanovnika regiona za šest odsto“, rekao je Pontara.

Na otvaranju konferencije u beogradskom hotelu Crown Plaza, u organizaciji USAID, Svetske banke i Vlade Švajcarske obratili su se i ambasadori SAD Kristofer Hil (Christopher Hill) i Švajcarske Urs Šmid (Urs Schmid).

Hil je naglasio da je veliki pristalica inicijative „Otvoreni Balkan“.

„Pitanje početka ovog veka je kako iznaći načine da se države nastale raspadom većih zajednica ponovo obuhvate ekonomskim zajednicama koje će zadovoljiti potrebe privrede. Pokazalo se da je pronalazak takvog rešenja izazov, jer je potrebno da novostvorene granice ne razdvajaju već spajaju države. Ključni izazov je otkloniti nepoverenje, koje je i bilo uzrok dešavanja krajem prošlog veka, a mi ne želimo da to nepoverenje bude činilac koji će sprečiti aktivnosti na olakšavanju trgovine“, rekao je Hil.

Konferenciji su, osim delegacija iz regiona, prisustvovali i predstavnici Gruzije, Moldavije i Ukrajine. Osvrćući se na rat u Ukrajini, Ambasador Hil je istakao da je njegovoj zemlji „ogroman prioritet“ da ta država ima na raspolaganju dovoljno resursa kako bi se odbranila od brutalne agresije kojoj je izložena, ali da treba očekivati bolje dane u budućnosti, kada će pitanje olakšanja trgovine ponovo biti u vrhu dnevnog reda.

Ambasador Šmid skrenuo je pažnju na to da je globalna ekonomija postala visoko integrisana i međusobno zavisna.

„Tokom protekle dve decenije države su zaključile brojne bilateralne, regionalne i multilateralne sporazume, sa ciljem da se unaprede prilike za pristup drugim tržištima i unaprede konkurentnost svojih proizvođača i drugih preduzeća“, podsetio je ambasador i naglasio da Švajcarska snažno zagovara jačanje uloge i nadležnosti Nacionalnih koordinacionih tela za olakšanje trgovine.