Slobodna zona Šabac se širi zbog dolaska nemačke kompanije Bizerba

Vlada Srbije dala je 18. avgusta saglasnost za proširenje područja Slobodne zone Šabac na teritoriju opštine Valjevo. Ovo će biti šesta lokacija na kojoj posluje šabačka zona – pored dve lokacije u samom gradu Šapcu, u skladu sa interesovanjem investitora ona funkcioniše i u Loznici, Inđiji, Rumi, a uskoro i u Valjevu.

„Planirano je proširenje Slobodne zone Šabac na prostor u kome će poslovati nemačka kompanija Bizerba. U pitanju je deo slobodne zone koji je na katastarskoj parceli Valjevo, a ovaj grad se putem inicijative obratilo Slobodnoj zoni Šabac. Zahtev je poslat nadležnim organima koji su dali saglasnost da se proširimo na Valjevo“, kaže za Biznis.rs Valentina Gavrilović iz Slobodne zone Šabac.

Ona precizira da je u pitanju parcela od 11,8 hektara i dodaje da će se nemačka kompanija baviti proizvodnjom uređaja za precizno merenje. Takođe ističe da je Bizerba u pismu o namerama navela da na kraju 2026. godine očekuje proizvodnju u vrednosti od 188 miliona evra, od čega je osam miliona evra planirano za domaće tržište.

Poslednjih godina interesovanje za Šabac pokazale su mnoge kompanije, pre svega iz automobilske industrije, od kojih je najveće ulaganje imao kineski Mint (Minth). Kinezi su izrazili nameru da se i dodatno prošire.

„Šabac je prepoznat kao povoljno mesto za ulaganje zbog svoje lokacije i povezanosti sa auto-putem i aerodromom, a poseban značaj za logistiku predstavljaće završetak auto-puta Ruma-Šabac. Slobodna zona nudi određene povlastice stranim investitorima, gde su oni oslobođeni plaćanja PDV-a i carine na uvoz i izvoz. U principu, investitori prilikom dolaska obilaze više gradova i u odnosu na svoje potrebe biraju najpovoljniju lokaciju“, navela je Gavrilović.

Otkako je pre više od deset godina osnovana na površini od 35 hektara, Slobodna zona Šabac je uvećana više od deset puta.

Inače, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija prepoznali su koncept slobodnih zona kao značajan instrument privlačenja direktnih stranih investicija i razvoja manje razvijenih područja i regiona. Kao rezultat toga postoji niz pogodnosti koje ostvaruju korisnici slobodnih zona, a koje predstavljaju značajnu konkurentsku prednost u odnosu na poslovanje u zemljama regiona i šire.

Imajući u vidu da u Srbiji postoji 15 slobodnih zona koje su regionalno ravnomerno raspoređene, u narednom periodu najavljuje se nastavak strategije privlačenja ulagača. U skladu sa zahtevima i potrebama kompanija moguća su i nova proširenja područja postojećih slobodnih zona.

Takođe, očekuje se i unapređenje adekvatnog pravnog okvira koji će dodatno podržati razvoj malih i srednjih privrednih subjekata u slobodnim zonama, posebno u oblasti pružanja većeg broja raznorodnih usluga.