Spora poreska reforma i nezadovoljstvo obveznika obeležili 2023. godinu

Kreatori poreske politike u Srbiji, najavljujući promene, kažu da se sistem kreće ka sve transparentnijim taksama i manjim poreskim opterećenjima, ali se privrednici uglavnom i dalje žale na veliki broj parafiskalnih nameta, kao i na nedovoljno jasne propise.

Savet stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi za 2023. godinu ističe da, nažalost, nije bilo bitnih izmena niti pomaka u poreskoj regulativi u pogledu problema na koje FIC već godinama ukazuje.

“I dalje ne vidimo značajniju spremnost za dijalog na strani državnih organa. Radna grupa za primenu preporuka uz Bele knjige Saveta stranih investitora ni ove godine nije bila aktivna u oblasti poreza. Bez obzira na to, nastavićemo da se zalažemo za nastavak dijaloga i unapređenje poreske regulative i prakse, uporedo sa većom transparentnošću i blagovremenim stavljanjem na uvid javnosti i javnom raspravom planiranih izmena poreskih propisa. Nastavićemo da se borimo da se najvažniji problemi iz prethodnih perioda, kao što su izmene poreza na imovinu, oporezivanje porezom na dobit imovine koja se vodi po fer vrednosti i drugo, reše što pre”, naglašeno je u Beloj knjizi.

Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u razgovoru za Biznis.rs kaže da poreska politika treba da bude u službi ekonomskog razvoja, ali je veoma važno da bude pravedna, predvidljiva i jednostavna.

“Sadašnja poreska politika je skup „ad hoc” mera, mnoštva izuzetaka, pravila da se neprestano odstupa od pravila, da se rokovi po pravilu odlažu, a da se neplaćanje poreza nagrađuje otpisima kamata. To su loše poruke. Politika oporezivanja zarada i ostalih prihoda zrela je za ozbiljno preispitivanje i veću progresiju u oporezivanju. Parafiskalni nameti su i dalje veliki, a njhovo administriranje prekompleksno. Reforma poreske administracije je proklamovana, realizuje se, ali su potrebni hrabriji i brži potezi”, navodi naš sagovornik.

Godina na izmaku donela je brojne novine poreske politike, od kojih su se istakle dve. Prva je obaveza izdavanja i čuvanja elektronskih faktura u svim transakcijama između subjekata privatnog sektora koji su PDV obveznici, dok se druga poreska značajna novina odnosi na uvođenje novog modela za oporezivanje frilensera.

Sistem elektronskih faktura koji je u potpunosti počeo da se primenjuje od 1. januara 2023. godine, krajem novembra je dobio izmene i dopune koje će u primeni biti od 2024. Najvažnije izmene tiču se skraćenja roka za dostavljanje pojedinačne i zbirne evidencije o PDV obavezi na sistemu elektronskih faktura. Rok se skraćuje sa 15. na 10. dan u mesecu.

Od septembra 2024. godine prvi put će na sistemu elektronskih faktura biti obuhvaćen i ulazni porez na dodatu vrednost – PDV koji u fakturama obračunavaju dobavljači (kroz PDV evidencije).

Propisana je po prvi put i mogućnost brisanja obveznika iz sistema elektronskih faktura.

Oporezivanje fizičkih lica treba da bude sveobuhvatnije

Kada je reč o frilenserima, za njih od 2023. godine važi sistem samooporezivanja po dva modela. Prijava prihoda vrši se kvartalno online preko posebno napravljenog portala, a rok za prijavu i plaćanje je 30 dana od isteka kvartala. Svaki frilenser na osnovu visine prihoda u kvartalu bira jedan od dva ponuđena modela obračuna. Prvi model je povoljniji za osobe sa nižim prihodima ili koji povremeno dobijaju novac na ovaj način, dok je model B povoljniji za više prihode.

Komentarišući novi način oporezivanja radnika na internetu, poreski savetnik Aleksandar Vasić kaže da je model napravljen dobro.

“Podsetiću da su godinama frilenseri bili van radara poreskih vlasti. To je bilo nepravedno prema onima koji su plaćali poreze. Smatram da je sadašnji model prihvatljiv jer obezbeđuje prilično povoljan način oporezivanja prihoda. Sa postupkom digitalizacije pojednostavljen je i način prijavljivanja poreza, što se smatra posebno dobrim potezom države”, ocenjuje Vasić.

Međutim, i pored pohvala naš sagovornik naglašava da mu se čini da smo prilično daleko od sveobuhvatnog i pravednog načina oporezivanja prihoda fizičkih lica.

“Poseban problem u uređivanju ove oblasti će biti prepoznavanje takozvanih „fleksibilnih oblika rada”, pa bi u tom pogledu bilo neophodno prilagoditi i radno zakonodavstvo”, ističe Vasić.

Nekoliko produženih poreskih olakšica

Takođe, jedna od mera koja je privrednicima došla u pravom trenutku, pred kraj godine, jeste to što je preduzetnicima koji su oporezovani kao paušalci produženo ograničenje rasta obaveza od 10 odsto zaključno sa 2025. godinom. Uz to, paušalci početnici dobili su umanjenje polazne osnovice za računanje poreza i doprinosa za čak 50 odsto.

Iz Ministarstva finansija naveli su da je namera bila da se stimulišu preduzetnici, da bi se što više lica opredelilo za paušalno oporezivanje.

Takođe, u 2023. godini produžena je poreska olakšica poslodavcima za zapošljavanje novih radnika. Država će im vraćati deo plaćenih poreza i doprinosa na zaradu u iznosu od 65 do 75 odsto.

Kada su u septembru neuspešno završeni pregovori o minimalnoj ceni rada između sindikata i poslodavaca, država je odlučila da minimalac u 2024. godini iznosi nešto više od 47.000 dinara, ali uz to su poslodavci kao poresku olakšicu dobili povećanje neoporezivog dela zarade od 25.000 dinara.

Pad naplate PDV-a

Tekuću godinu je obeležila i niska naplata poreza na dodatu vrednost (PDV), i to za više od 40 milijardi dinara. Razlog pada naplate PDV-a poreski savetnik Aleksandar Vasić objašnjava kroz dve mogućnosti.

“Do pada naplate može doći iz dva razloga – ili nema potrošnje i dodate vrednosti, ili ta potrošnja zaobilazi obavezu plaćanja PDV-a. Šta god da je u pitanju, smatram da je ovo alarm i da ove pokazatelje ne bi trebalo da zanemarujemo. Česti su komentari da je nedostatak poreskih inspektora razlog loše naplate PDV-a. Ako je zaista poreska evazija glavni problem, razlog nije brojčano stanje inspektora. Razloge treba tražiti u (ne)sposobnosti poreske administracije da sofisticiranim mehanizmima prevenira nezakonita postupanja”, objašnjava naš sagovornik.

On navodi da smo sada na početku primene online fiskalizacije i elektronskih faktura i da će to dati svoje rezultate.

“Sad već davne 2018. godine imali smo priliku da umesto POPDV-a koji je kompleksan, ali i potpuno beskoristan, na jednostavan način uredimo kontrolu poreza na dodatu vrednost. Lično sam davao predloge koji su bili jednostavnija varijanta e-faktura, a imali bi daleko više efekata i bili manje opterećenje za obveznike. Vreme ne možemo da vratimo, ali greške treba da nam budu nauk za budućnost”, zaključuje poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.