Srbija dobija pametne gradove, tender za softversku platformu otvoren do 11. jula

Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu raspisala je tender za nabavku softverskog rešenja i opreme za potrebe uspostavljanja „Pametnih gradova“ (Smart city) u više mesta u Srbiji, a rok za prijavu je 11. jula. Vrednost posla procenjena je na 1,25 milijardi dinara (oko 10,5 miliona evra).

Tender se odnosi na isporuku i implementaciju platforme za pametne gradove, usklađenu sa evropskim standardima i trendovima. Trebalo bi da bude zasnovana na tehnologiji Internet stvari (Internet of Things – IoT), ali i da podržava druge savremene informaciono-komunikacione tehnologije.

U prvoj fazi isporuke i implementacije platforme predviđeni su servis pametnog osvetljenja, pametnog parkiranja, servis za praćenje kvaliteta vazduha, gradski Smart City portal, servis obaveštavanja putnika javnog gradskog prevoza i adaptivnog upravljanja saobraćajem.

Slede servis prijave incidentnih situacija i servis za praćenje meteoroloških uslova, servisi za praćenje bujičnih tokova i nivoa kanalizacionih kolektora, zatim za upravljanje otpadom, standardno i termovizijsko upravljanje letelicama, servis bezbednosti pešaka u saobraćaju i servis za merenje nivoa buke.

Pametni gradovi nisu nova tema

U neke od brojnih prednosti pametnih gradova spadaju efikasnije planiranje grada, unapređenje gradskih servisa, povećan osećaj bezbednosti, a jedna od najznačajnijih njihovih karakteristika je značajna ušteda energije i smanjenje troškova potrošnje.

Projekat „Pametnih gradova“, jedan od ranijih sporazuma, potpisan je 2019. godine u Pekingu sa kompanijom Huawei. Projekat obuhvata naše najveće gradove – Beograd i Novi Sad, a prvi na putu realizacije je Niš.

Procena stručnjaka je da će do 2030. godine u gradovima živeti više od 70 odsto svetske populacije, stoga je jasno da makar „pametniji“ gradovi postaju neophodnost. Posebno uzevši u obzir da evropski propisi nalažu da do 2030. godine prosečna emisija gasova sa efektom staklene bašte mora da se smanji za 55 odsto, odnosno u potpunosti do 2035. godine.

„Nedavno smo videli da je doneta nova uredba Evropske komisije koja ide ka tome da se ispune svi ti ciljevi. Atosova platforma podržava multimodalni pristup u gradovima i unutar gradova. Mi smo pružili podršku nekolicini opština u Srbiji kako bismo počeli da primenjujemo postulate pametne mobilnosti, kako bi jedinice lokalne samouprave postale svesne načina na koji se građani kreću, kako da prikupljaju podatke o kretanju građana i kako da na osnovu tih podataka bolje prilagode sistem prevoza i kretanja“, izjavio je Bojan Antović iz kompanije ATOS IT Solutions and Services na poslovnoj konferenciji Francusko-srpske privredne komore (CCI France Serbie) „Klimatski neutralni i pametni gradovi“.

Postojanje platformi kao što je ona kompanije Atos samo je jedan od niza neophodnih koraka ka pametnim gradovima unutar sfere pametne mobilnosti. Druge karike u tom smislu su i veći broj električnih vozila – automobila, skutera, bicikala, trotineta, kao i mesta za njihovo punjenje, što mora da bude adekvatno isplanirano, kako ne bi došlo do haosa u gradovima.

Miloš Stojanović iz kompanije Schneider Electric naglasio je na istoj konferenciji da Srbija globalno nema sjajne rezultate kada je reč o emisiji ugljen-dioksida i ukazao na izazov zagađenja koji stvara građevinski sektor.

„Građevinarstvo je važno za svaki pametni grad. Srce grada je – zgrada. Čak 30 odsto energije se rasipa u zgradama, što znači da gubimo isto toliko prostora. Ključno je da promenimo način razmišljanja. Strateški potez je da imamo zgrade sa nultom emisijom štetnih gasova (net zero). Naša firma bavi se digitalizacijom, svi proizvodi su povezani, prikupljamo podatke iz interneta stvari (IoT) i koristimo napredne softvere za analitičku obradu koji govore kako da se kontroliše zgrada, industrijsko postrojenje ili slično“, objasnio je Stojanović.

U Srbiji se svega oko četiri do pet odsto čvrstog otpada reciklira. Ključni sektori, kada je reč o zagađenju, su transport i građevinarstvo, a otpad je njihov nusproizvod. Otpad utiče na globalno zagrevanje kroz prevoz otpada i deponije, a Natanael Tili (Nathanael Tilly) iz francuske kompanije Veolia na konferenciji u Ambasadi Francuske govorio je i o osavremenjavanju deponije u Vinči.

„Otpad je takođe i izvor prihoda, energije i još svačega, te moramo da promenimo razmišljanje o njemu. Vinča je dobar primer, gde smo sve bliži i bliži klimatskoj neutralnosti u jednoj oblasti. Ta deponija otvorena je 70-ih godina i bila je nesanitarna, nije imala odgovarajuće upravljanje, zbog čega ima više posledica. Na primer, metan je odlazio direktno u vazduh, a on ima 25 puta veći efekat staklene bašte nego ugljen-dioksid (CO2). Mi smo 2015. godine imali tender, a 2017. pokrenuli projekat kroz koji transformišemo deponiju. Jedna je već zatvorena i biće stabilizovana, dok pravimo i novu. Sakupljamo deponijski gas pomoću cevi i generišemo energiju koja će se sprovoditi u javnu mrežu za grejanje“, obrazložio je Tili.

On je dodao da će se u jednom postrojenju spaljivati dve trećine otpada koji dolazi u Vinču, kako bi se proizvodila energija od 56 megavata (MW) i moći će da zagreva 40.000 domaćinstava, a zimi 28.000 domaćinstava, čime će da se rastereti sistem proizvodnje električne energije iz uglja.

Da podsetimo, pametni grad podrazumeva izgradnju mreže predajnika i razvoj informacionog sistema koji bi trebalo da omoguće ekonomičnu primenu različitih servisa. Pametni gradovi koriste takozvane Internet of things (IoT) uređaje, poput senzora, svetla i brojila za prikupljanje i analizu podataka.