Srbija dostavila EK program ekonomskih reformi za period 2023-2025.

Program ekonomskih reformi za period 2023-2025. godine (Economic Reform Programme – ERP), u okviru devetog ciklusa ekonomske koordinacije sa EU, dostavljen je Evropskoj komisiji 31. januara 2023. godine, čime je njegova priprema završena u predviđenom roku, saopštilo je Ministarstvo finansija.

ERP je prethodno usvojen na sednici Vlade Republike Srbije. Kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike. Pored toga Program ekonomskih reformi daje i pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou, a strukturne reformske mere, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u 13 oblasti.

Te oblasti su: upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistem zdravstvene zaštite, navodi se na sajtu ministarstva.

U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova za konkurentnost, privredni rast i zapošljavanje, što ih svrstvava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje u narednom trogodišnjem periodu. Prvi je povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, zatim stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije i kao treći ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta.

Snažna veza između makroekonomskog i fiskalnog okvira i strukturnih reformskih mera je od suštinske važnosti za sveobuhvatnost, koherentnost i kredibilitet programa. S tim u vezi, sve reformske mere uključene u ERP sadrže detalje o njihovim procenjenim troškovima i izvorima finansiranja, dok je sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja ne samo za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, već i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Ovogodišnjim dokumentom ERP 2023-2025 obuhvaćene su ukupno 22 strukturne reforme, a ključne strukturne reforme usmerene su na sledeće: da se mladima omogući olakšana tranzicija na tržište rada i podstakne njihovo zapošljavanje; zatim da se obezbedi dugoročno planiranje i održivost investicija u razvoj mladih talenata kao i da se implementacijom dualnog obrazovanja obezbedi efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i tržišta rada, tehnološke promene i potrebe za novim kompetencijama. Takođe, predviđeno je unapređenje ambijenta za privlačenje radno sposobnog stanovništva, podsticanje cirkularnih migracija i odnosa sa dijasporom, ali i jačanje mehanizama za praćenje migratornih tokova i privlačenje stručne radne snage.

U saopštenju se dalje navodi da je u prethodnom periodu Srbija ostvarila značajan napredak na međunarodnim listama konkurentnosti u oblasti elektronske uprave što je rezultat brojnih pojednostavljenja i digitalizacije usluga koje javna uprava pruža privredi i građanima, planira se i dalje unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kao višegodišnjeg reformskog procesa koji se, između ostalog, odvija kroz optimizaciju administrativnih postupaka (ukidanjem nepotrebnih ili pojednostavljenjem i digitalizacijom administrativnih postupaka) i daljim procesom digitalizacije.

Predviđeno je i uspostavljanje efikasnijeg nadzora i sistema kontrole poslovanja privrednih subjekata u vlasništvu Republike Srbije što će omogućiti unapređeni sistem nadzora i efikasnije sprovođenje javnih politika, kao i smanjenje fiskalnih rizika. Osim toga, programom se planira dalji razvoj finansijskih instituta na tržištu kapitala, povećanje atraktivnosti domaćeg tržišta za domaće i strane investitore i aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. Imajući u vidu rastući značaj energetike, programom je, između ostalog, predviđeno unapređenje energetske efikasnosti, povećanje prenosnog kapaciteta, povećanje sigurnosti i pouzdanosti napajanja električnom energijom potrošača, kao i izgradnja novih interkonektivnih dalekovoda.

Podsećanja radi, proces koordinacije ekonomskih politika u okviru koga Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period, predstavlja najviši nivo saradnje Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima.

U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Republički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, obavljenih tokom samog procesa izrade dokumenta.

ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima Evropske unije do maja 2023. godine, kada će sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.