Velika Britanija zbog nedostatka sporazuma sa EU gubi do 6,5 milijardi funti izvoza godišnje

Velika Britanija bi mogla da ostvaruje do 6,5 milijardi funti veći izvoz godišnje u Evropsku uniju kada bi sa Briselom postigla sporazum kojim bi proizvođačima bilo omogućeno da izbegnu dvostruka testiranja proizvoda. Prema proceni think tanka IPPR, odsustvo takvog dogovora od stupanja na snagu post-Brexit trgovinskih pravila 2021. godine britanske izvoznike svake godine košta između 3,7 i 6,5 milijardi funti prihoda.

IPPR navodi da su mnoge kompanije odustale od prodaje robe na tržištu EU ili su osnivale podružnice unutar Unije, jer su dodatni administrativni troškovi i regulatorne procedure povećali cenu poslovanja, prenosi The Guardian.

Rešenje bi, prema predlogu think tanka, mogao da bude sporazum o međusobnom priznavanju procene usklađenosti proizvoda (MRA), zasnovan na takozvanom „dinamičkom usklađivanju“. To bi značilo da Velika Britanija održava relevantna pravila o proizvodima usklađenim sa propisima EU, čime bi britanske i evropske institucije mogle da priznaju rezultate testiranja i sertifikacije druge strane.

IPPR procenjuje da gubitak izvoza predstavlja oko 0,18 odsto godišnjeg nacionalnog dohotka Velike Britanije, odnosno približno tri puta više od očekivane koristi koju britanska vlada predviđa od trgovinskog sporazuma CPTPP, koji obuhvata zemlje poput Japana, Kanade, Australije i Singapura. Najveći deo procenjenog gubitka koncentrisan je u tri industrije: izvoz automobila i automobilskih delova mogao bi biti veći za 2,48 do 3,42 milijarde funti godišnje, elektronske opreme za 1,17 do 1,67 milijardi, a farmaceutskih proizvoda za 740 do 820 miliona funti.

Autori izveštaja navode da su pokušali da izdvoje uticaj regulatornih prepreka nastalih posle Brexita od drugih faktora koji su mogli da utiču na pad izvoza, uključujući poremećaje izazvane pandemijom, promene globalnih lanaca snabdevanja, sankcije Rusiji, energetske šokove i promene u obrascima reeksporta. Ekonomista IPPR-a Džozef Sasun (Joseph Sassoon) rekao je da je procenjeni uticaj odsustva sporazuma o međusobnom priznavanju ostao „velik i statistički značajan“ i nakon što su ti faktori uzeti u obzir.

Pitanje trgovinskih odnosa sa EU ponovo dobija i političku dimenziju. Lider Liberalnih demokrata Ed Dejvi (Ed Davey) rekao je na konferenciji stranke da bi, ukoliko njegova stranka preuzme vlast u Vestminsteru, pokrenuo pregovore o ponovnom pristupanju jedinstvenom tržištu i carinskoj uniji EU.

Vlada Kira Starmera (Keir Starmer) je ranije ove godine Briselu predložila stvaranje jedinstvenog tržišta za robu između Velike Britanije i EU, ali su evropski zvaničnici taj predlog odbili, uz poruku da je moguća dublja saradnja, ali bez selektivnog prihvatanja pojedinih pravila EU.

Nalazi IPPR-a tako ukazuju na jednu od konkretnih ekonomskih posledica trgovinskog režima nakon Brexita: čak i kada nema carina na veliki deo međusobne trgovine, regulatorne razlike i troškovi dokazivanja usklađenosti mogu predstavljati prepreku izvozu.

Sporazum o međusobnom priznavanju, posebno uz usklađivanje britanskih pravila sa evropskim, mogao bi da smanji deo tih troškova, ali bi istovremeno zahtevao od Velike Britanije da prihvati znatan stepen regulatorne povezanosti sa EU.