Evropski poslanici podeljeni oko principa Made in Europe

Poslanici Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu podeljeni su po nacionalnoj pripadnosti oko toga šta bi u budućoj industrijskoj politici EU trebalo da znači oznaka Made in Europe. Spor se vodi uoči ključne rasprave o Zakonu o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), a EPP, iako nema svog predstavnika među glavnim poslanicima koji pišu parlamentarni stav, zbog veličine grupe može biti presudan za konačno usvajanje. Najveće nacionalne delegacije EPP-a dolaze iz Nemačke, Španije i Poljske.

Glavno pitanje je ko bi imao pravo da učestvuje u takozvanom klubu Made in Europe, kojim bi pristup javnim nabavkama i subvencijama bio povlašćen za zemlje EU i određene države izvan EU. Španski poslanici podržavaju stroži model opt-in, prema kojem bi treće zemlje morale posebno da ispune uslove da bi dobile taj status. Nemčka delegacija zagovara širi opt-out pristup, prema kojem bi partneri automatski bili uključeni, osim ako EU izričito odluči da ih isključi, prenosi Politico.

Evropska komisija predlaže upravo takav širi početni pristup. Na listi bi bile gotovo sve zemlje koje sa EU imaju sporazum o slobodnoj trgovini ili javnim nabavkama, uz mogućnost da ih Komisija naknadno isključi. Nemački poslanici idu još dalje i predlažu koncept Made with Europe, kojim bi pored svih članica EU ravnopravan položaj imale i blisko integrisane zemlje kao što su Norveška, Island, Lihtenštajn i Švajcarska, kao i Velika Britanija. U načelu bi bile uključene i druge zemlje obuhvaćene pravilima Svetske trgovinske organizacije o javnim nabavkama.

Podela unutar EPP-a povezana je sa različitim ekonomskim interesima država članica. Španska delegacija posebno ističe veze sa Marokom i Turskom, koje su postale važne za španski industrijski i automobilski lanac snabdevanja. Međutim, Španiju brine mogućnost da bi kineski proizvođači automobila, ako proizvode u tim zemljama, mogli da dobiju pristup evropskim subvencijama i javnim nabavkama. Zbog toga Madrid želi stroža pravila za uključivanje trećih zemalja.

Nemačka, s druge strane, strahuje da bi ograničavanje trgovinskih tokova poremetilo njene industrijske lance snabdevanja i izazvalo odmazdu, posebno Kine. Nemački proizvođači automobila duboko su prisutni na kineskom tržištu, ali tamo istovremeno brzo gube tržišni udeo zbog pada ukupne prodaje i sve veće popularnosti domaćih električnih vozila. Zbog toga Berlin ima drugačiji interes, želi da pravila budu dovoljno otvorena da ne ugroze postojeće poslovne veze i snabdevanje.

Spor unutar Parlamenta mogao bi da uspori ceo zakon. Poslanici će naredne nedelje razgovarati o amandmanima, nakon čega bi odbori trebalo da glasaju o konačnom izveštaju početkom decembra, a zatim bi usledilo glasanje na plenarnoj sednici. Istovremeno, Savet EU zastupa drugačiji pristup i više pažnje posvećuje postojećim sporazumima o slobodnoj trgovini i javnim nabavkama nego samom principu Made in Europe. Zbog tih razlika sve je manje izvesno da će Komisija ostvariti cilj da Zakon o industrijskom ubrzanju bude usvojen do kraja godine.