SRBIJA IZBEGLA EFEKAT „CRNOG LABUDA“ Rezerve zlata spasile domaće tržište od prevelikog štetnog uticaja pandemije na ekonomiju

Srbija je zahvaljujući kupovini zlata proteklih godina uspela da obezbedi 31,26 tona ovog plemenitog metala i time osigura domaće tržište od prevelikog štetnog uticaja aktuelne pandemije korona virusa na ekonomiju naše zemlje.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić dodaje da se zlato uvek pokazivalo kao dobar čuvar vrednosti u „nemirnim“ vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidivo koliko duboke posledice će ostaviti na jednu zemlju.

Srbija raspolaže sa 31,26 tona zlata što je u odnosu na isti period prošle godine uvećanje za 50 odsto dok ukupna vrednost zlata u deviznim rezervama Narodne banke Srbije trenutno iznosi 1,58 milijardi evra, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS).

„Zlato je najbolja sigurna luka ili ako ništa drugo, “hedžing“ instrument, koji štiti od brojnih rizika i doprinosi značajnoj diversifikaciji portfolija, odnosno ukupnoj vrednosti aktive“, objašnjava Grubišić za Tanjug.

Tokom ove godine cena zlata je u proseku iznosila oko 1.627 dolara po finoj unci, a kretala se u rasponu od oko 1.450 dolara (sredinom marta) do 1.765 dolara po unci (sredinom maja), što ukazuje da je za samo dva meseca cena zlata povećana za preko 20 odsto.

Narodna banka Srbije je početkom oktobra 2019. na međunarodnom tržištu kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta, dok od 2005. godine, zlato nije prodavala. Prema poslednjim podacima, zlato učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama države.

Dodatnim povećanjem količine zlata izbegao se značajniji štetan uticaj aktuelne pandemije korona virusa na finansijski sistem i privredu naše zemlje, tzv. efekat „crnog labuda“, kaže Grubišić.

Proteklih dana cena zlata je bila oko 1.712 dolara po unci, pa računica pokazuje da je rast cene „žutog metala“ od oko 14 odsto doprineo i rastu vrednosti deviznih rezervi naše zemlje. „Time smo još jednom pokazali da razmišljamo i delujemo proaktivno, odnosno da se na vreme, u povoljnim i relativno mirnim periodima pripremamo za moguću nadolazeću neizvesnost, koja se nažalost dogodila ove godine“, kažu u NBS.

Od ukupne količine zlata, u trezoru NBS se nalazi oko 68 odsto, dok se oko 32 procenata nalazi na računima NBS u inostranstvu.

Zlatne rezerve su prema njegovoj oceni važne za svakog potencijalnog investitora jer ulagači po pravili prvo gledaju makroekonomsku sliku zemlje, stabilnost, održivost, i dugoročno vođenje ekonomske politike. Zlato ima, kaže Grubišić, i „umirujuće“ dejstvo, a u slučaju da se unutar finansijskih institucija pojavi nepoverenje ili dođe do panike zbog nestabilnosti na domaćim i međunarodnim tržištima jer, služi kao „municija“ za intervenciju.

Da li će se i kada situacija u svetu vratiti na nivo pre početka pandemije, pokazaće vreme ali ističe da je jedan od ključnih „recepata“ za oporavak – izazvati optimizam na tržištu. „To je ključna mera ekonomske politike svih centralnih banaka“, kaže  Grubišić.