Srbija planira da uveze 70 odsto više uglja nego u 2022. godini, ali i da izveze 39 odsto više struje

Na teritoriji Srbije nalaze se 64 naftna polja sa 796 bušotina u eksploataciji, kao i 78 bušotina prirodnog gasa, a raspolažemo i rudnicima uglja, kapacitetima za proizvodnju električne i toplotne energije kao i onima za proizvodnju iz obnovljivih izvora, stoji u Energetskom bilansu Srbije za 2023. godinu, koji je usvojila Vlada Srbije.

Planirano je da ove godine uvezemo za petinu više ili 1,080 miliona tona derivata nafte, kao i 70 odsto više uglja, ali i sedam odsto manje prirodnog gasa, dok se računa da će izvoz struje biti veći za 39 odsto.

Energetskim bilansom planirano je da se u 2023. godini petina potreba za sirovom naftom i poluproizvodima za preradu u rafinerijama (20 odsto) obezbedi iz domaće proizvodnje. Radi se o ukupno 0,824 miliona tona, kolika je i procenjena domaća proizvodnja u 2022. godini, dok će ostale neophodne količine biti nabavljene iz uvoza.

„Imajući u vidu ukupne potrebe za naftnim derivatima u 2023. godini, kao i planiranu domaću proizvodnju naftnih derivata i raspoložive zalihe, nedostajuće potrebne količine naftnih derivata u iznosu od 1,080 miliona tona obezbediće se iz uvoza, što je za 20 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2022. godini (0,9 miliona tona). U 2023. godini planiran je i izvoz naftnih derivata u iznosu od 0,689 miliona tona, koji je za pet odsto veći u odnosu na procenjeni izvoz u 2022. godini“, navedeno je u Energetskom bilansu za 2023. godinu.

Kada je reč o prirodnom gasu, ukupna domaća proizvodnja u 2023. godini planirana je u količini od 315,048 miliona kubnih metara, što je za četiri odsto manje od procenjene proizvodnje u 2022.

„Uvozom prirodnog gasa obezbediće se preostale potrebne količine u 2023. godini u iznosu od 2640,1 miliona kubnih metara, što je za sedam odsto manje od procenjenog uvoza u 2022. godini koji iznosi 2827,916 miliona metara kubnih“, planirano je Energetskim bilansom.

Podsetimo da je sagovornica u našem serijalu tekstova o najvećim infrastrukturnim projektima planiranim budžetom za 2023. godinu, urednica i osnivač portala Energija Balkana Jelica Putniković, izjavila da treba izgraditi dva gasna skladišta – u Itebeju i Tilvi.

„Tokom aktuelne krize se pokazalo da se, koliko god da svi pričaju o solidarnosti, zapravo radi o ekonomskim aranžmanima. Hvala Mađarima što skladište gas za nas, ali oni to naplaćuju“, rekla je Putniković i skrenula pažnju da energetsku nezavisnost treba graditi tako da na svojoj teritoriji imamo sopstvene kapacitete, a ne da se traži privatni ili inostrani vlasnik „koji će uvek insistirati na profitu, a ne na našoj energetskoj bezbednosti“.

Ugalj i električna energija

U 2023. godini planirano je da se u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom proizvede 400.500 tona uglja, što je pet procenata više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2022. godini, a da se sa površinskih kopova Кolubara proizvede 26,500 miliona tona, a sa Кostolca 9,680 miliona tona, što je ukupno za tri odsto više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2022. godini.

Interesantno je da se iz rudnika uglja sa podvodnom eksploatacijom uglja planira proizvodnja 216.000 tona ili za 23 odsto više nego prošle godine.

Računa se, međutim, na ogroman rast uvoza uglja.

„Planirani uvoz uglja u 2023. godini iznosi 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od procenjenog uvoza u 2022. godini u iznosu od 2,8 miliona tona“, navedeno je u Energetskom bilansu.

Kada se ima u vidu ovaj podatak, poruka stručnjaka za energetiku Miloša Zdravkovića da jedan od prioriteta za ulaganje treba da bude revitalizacija kopova dobija još više na težini.

„Termoelektrane Nikola Tesla sa kapacitetima u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Svilajncu su najveći proizvođač struje u ovom delu Evrope, ali problem je ugalj. Kada neko planira budžet mora da vodi računa o tome koliko ćemo struje morati da uvezemo – a to znači da mora da ima dobar pregled stanja u elektroprivredi, da zna da će nedostajati određena količina uglja, kao i da je hidrološka situacija trenutno nepovoljna“, rekao je Zdravković za Biznis.rs u novembru, dok smo čekali na predlog budžeta za 2023. godinu.

Kada je reč o struji, po svemu sudeći računa se na daleko povoljnije uslove za proizvodnju, jer u Energetskom bilansu za ovu godinu piše da se planira rast od 14 odsto kada je reč o bruto proizvodnji električne energije. Očekuju se i povoljniji trendovi uvoza i izvoza.

„Planirani uvoz (sa tranzitom) električne energije u 2023. godini iznosi 6.335 GWh, što je za 23 odsto manje u odnosu na procenjeni uvoz u 2022. godini (8.237 GWh). Planirani izvoz (sa tranzitom) električne energije u 2023. godini iznosi 7.812 GWh, što je za 39 odsto više od procenjenog izvoza u 2022. godini koji iznosi 5.613 GWh“, navedeno je u dokumentu koji je Vlada usvojila na poslednjoj sednici u 2022. godini.

Obnovljivi izvori energije

U 2023. godini planirano je povećanje proizvodnje primarne energije iz vetra, biogasa i hidropotencijala za sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Energetskim bilansom predviđeno je da u strukturi planirane ukupne domaće proizvodnje primarne energije za 2023. godinu obnovljivi izvori energije učestvuju sa 26 odsto. U toj strukturi biomasa učestvuje sa 62 odsto, hidropotencijal sa 32 odsto, energija vetra sa četiri odsto, dok biogas, energija sunca, obnovljivog industrijskog otpada, deponijskog gasa i geotermalna energija učestvuju sa dva odsto.

U Energetski bilans, inače, nisu uključeni podaci o korišćenju geotermalne energije uz pomoć toplotnih pumpi.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Milenić rekao je za Biznis.rs da geotermalnu energiju za grejanje trenutno koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.

„Od tih 5.000 objekata čak 80 odsto koristi toplotne pumpe“, istakao je Milenić, čiji je fakultet na tenderu dobio posao istraživanja geotermalnih potencijala za 18 toplana u Beogradu, koji su raspisale Beogradske elektrane.

Planirano korišćenje energije sunca u 2023. godini je 21 GWh, što je za 31 odsto više u odnosu na 2022. godinu, a novina je da se u ovoj godini planira puštanje u pogon nove elektrane na deponijski gas, i to u okviru beogradske deponije u Vinči. Bilo je, inače, planirano da ta elektrana proradi krajem prošle godine.