Srbija preko sporazuma o slobodnoj trgovini već prisutna na tržištu od 1,3 milijarde ljudi – kako ih sprovodimo?

„Mreža“ sporazuma o slobodnoj trgovini koje je sklopila Srbija domaćim proizvođačima omogućava povlašćeni status na tržištu od 1,3 milijarde ljudi, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

To znači da će, kada stupi na snagu upravo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koja ima nešto više od 1,4 milijarde stanovnika, praktično duplirati veličinu globalnog tržišta za domaće proizvode.

„Najstariji“ sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija sklopila je Sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi CEFTA 2006, potpisan 19. decembra 2006. godine u Bukureštu. Članice ovog sporazuma osim Srbije su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i UNMIK u ime Kosova, dok su se Bugarska, Rumunija i Hrvatska „iščlanile“ kako su postajale deo EU.

„Danas je naš fokus na efikasnoj primeni Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta i doslednoj realizaciji obaveza iz Berlinskog procesa. Ovi procesi zahtevaju uključenost svih strana i usaglašenost sa standardima i praksama EU. Ovaj pristup postaje posebno relevantan u svetlu nove inicijative Evropske komisije za Zapadni Balkan koja će dati šansu ekonomijama regiona da osete prednosti i značaj članstva u EU čak i pre nego što postanu punopravne članice. Da bi došle do toga, ekonomije moraju dokazati svoju spremnost da igraju kao jedan tim, gde svaki član daje svoj doprinos kako bi ostvarili zajednički cilj“, rekla je nedavno za Biznis.rs Danijela Gačević, v.d. direktora CEFTA Sekretarijata.

Tri godine posle potpisivanja CEFTA, 1 . januara 2009. godine Srbija je počela sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i EU, koji je inače bio deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Tek na kraju 2009. i EU počinje da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, dok je sam SSP stupio na snagu tek 2013. godine.

„Srbija je značajno profitirala od trgovinske i ekonomske integracije sa EU. EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije koji čini više od 60 odsto ukupne robne razmene Srbije 2020. godine, sa sličnim procentima koji se nastavljaju godinama. Vrednost srpskog izvoza u EU skoro se učetvorostručila sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na preko 11 milijardi evra u 2021. godini„, ocenjeno je na zvaničnom portalu Delegacije EU u Srbiji.

U decembru 2009. godine sklopljen je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa državama članicama Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), odnosno sa Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcarskom. Sledeće, 2010. godine počeo je da se primenjuje i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, koji je „ojačan“ protokolima iz 2018. godine.

Jedna od specifičnosti „srpske ponude“ na tržištu izvoza i investicija bile su dobre trgovinske veze sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, a posebne sporazume o slobodnoj trgovini nadogradio je Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sačinjen u Moskvi, 25. oktobra 2019. godine. Sporazum koji je stupio na snagu 10. jula 2021. godine podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju.

Najmlađi Sporazum o slobodnoj trgovini – sa Ujedinjenim kraljevstvom Velike Britanije i Severne Irske – stupio je na snagu 15. jula 2021. godine.

O tome koliko i kako koristimo prednosti sporazuma koji su stupili na snagu, govori i presek stanja našeg izvoza na polovini ove godine.

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je u svom izdanju „Trendovi, II kvartal 2023“ vrednost plasmana domaće robe kod 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera, koji čine 79 odsto naše ukupne
spoljnotrgovinske razmene.

„Pozitivan spoljnotrgovinski saldo, odnosno suficit, u periodu januar-jun ove godine, Srbija je ostvarila sa 10 evropskih zemalja, i to u vrednosti oko 1,9 milijardi evra, od kojih je Crna Gora na prvom mestu, a naš suficit iznosi 532,6 miliona evra“, konstatuje RZS u analizi podataka.

S druge strane, negativan spoljnotrgovinski saldo, odnosno deficit zabeležen je takođe kod 10 država, i to u iznosu od ukupno oko -3,9 milijardi evra.

„Najveći spoljnotrgovinski deficit u periodu januar–jun 2023. godine zabeležen je sa Кinom (oko 1,7 milijardi evra) i Turskom (saldo -622,3 miliona evra). Uvoz proizvoda iz Кine najviše se sastojao od uvoza neklasifikovanih proizvoda (17,8 odsto ukupnog uvoza iz Kine), nepomenutih mašina i opreme (16,9 odsto), kao i računara, elektronskih i optičkih proizvoda (16,7 odsto)“, stoji u analizi RZS.

Sa Turskom, kako se konstatuje, negativan spoljnotrgovinski saldo rezultat je visoke vrednosti uvoza osnovnih metala (13,9 odsto od ukupnog uvoza iz Turske) i električne opreme (13,1 odsto). Slede Ruska Federacija (deficit -459 miliona evra), Italija (-394,3 miliona evra) i Nemačka (-227,5 miliona evra).

Profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i osnivač i direktor Instituta za azijske studije dr Dragana Mitrović je početkom godine u razgovoru za Biznis.rs upozorila da Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom treba prići oprezno.

„U protivnom, kao i u slučaju Turske, samo će do novih, još većih razmera narasti naš deficit, dok će domaće male i srednje privatne firme, koje treba da su oslonac ekonomskog dinamizma i izvor solidnog životnog standarda, biti ugušene uvoznom konkurentskom robom“, rekla nam je Mitrović.

Postoje, inače, i zemlje sa kojima nemamo Sporazum o slobodnoj trgovini, ali imamo pravo korišćenja Generalizovanog sistema preferencija – i to sa SAD, Japanom i Australijom. Radi se o primeni nulte stope carine na određeni broj roba, podaci su PKS.

Podsetimo i da je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, koji je danas potpisao Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, sredinom septembra najavio da se intenzivno radi na potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom, Republikom Korejom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.