Srbija se okitila sa 99 medalja, od kojih sedam zlatnih: Šta to govori o našoj vinskoj sceni?

Ukupno 99 priznanja dobile su naše vinarije na ovogodišnjem prestižnom ocenjivanje vina „Decanter World Wine Awards”, i to sedam zlatnih – tri više nego prethodne godine. Srebrom se okitilo 38 vinarija, a bronzanom medaljom 54. Naše etikete nadmetale su se sa više od 17.000 drugih, poslatih iz još 56 država.

Zlatne medalje sa po 95 bodova osvojile su vinarije Erdevik za Omnibus Lector Chardonnay, Matalj za Bukovski Cuvée, Virtus za Moravu, Tarpoš za Prokupac, Despotika za Krunski dokaz, Vinarija Jovac za vino Stella Noir i Vinarija Zvonko Bogdan za Merlot.

Kako za Biznis.rs kaže somelijer, vinski edukator i osnivač „Dnevne doze vina” Aleksandar Marinković, broj zlatnih medalja varira iz godine u godinu, a prema njegovim analizama – povezan je i sa ukupnim brojem uzoraka koji pristignu iz određene zemlje.

“Smatram da je sedam zlatnih medalja odličan rezultat i to pokazuje da je kvalitet srpskih vina na zavidnom nivou, kao i da sve veći broj srpskih vinarija šalje svoje uzorke na ocenjivanje u London”, kaže naš sagovornik.

Dodaje da nije tajna da sve veći broj eminentnih svetskih stručnjaka sve češće posećuje Srbiju kao jednu veoma egzotičnu vinsku destinaciju koja ima mnogo toga da ponudi.

“Počevši od autohtonih sorti koje su najzanimljivije stručnjacima iz inostranstva – ove godine moramo da pohvalimo ‘Moravu Virtus’ iz berbe 2023, kao i Mataljevu kupažu ‘Bukovski’ iz berbe 2021, vina od autohtonih sorti koja su osvojila zlatne medalje, pa sve do opšte poznatih internacionalnih sorti sa kojima takođe radimo odličan posao. Ovi rezultati su izuzetno bitni, jer je Dekanter jedno od najprestižnijih ocenjivanja na svetu koje prate svi eminentni trgovci vinima”.

Ističe da Srbija ide u odličnom smeru, a jedino što nam nedostaje su veće površine pod vinogradima koje bi trebalo da u budućnosti dovedu do stabilizacije cena srpskih vina i još boljeg odnosa cene i kvaliteta što, kako kaže, svaki pravi ljubitelj vina priželjkuje.

“Ovi rezultati i te kako znače kao odličan vid promocije Srbije i srpskih vina, ali moramo biti realni – količine srpskih vina koja se proizvedu nisu dovoljne da zadovolje ni potražnju na domaćem tržištu. To je ono što kažu brojke, ali sa druge strane svedoci smo sve češćeg pojavljivanja srpskih vinarija u okviru nacionalnih štandova na brojnim svetskim sajmovima, što pored visokih ocena daje rezultate. Srpska vina dostupna su u mnogim zemljama širom sveta, što mnogo znači i dokazuje da kvalitet postoji, ali za ozbiljnije pozicioniranje srpskih vina kao internacionalnog brenda imamo još mnogo da radimo, da održavamo kvalitet, a da postepeno podižemo količine, kako bismo bili koliko-toliko konkurentni najjačim vinskim zemljama”, napominje Aleksandar Marinković.

Rezultati sa ovogodišnjeg ocenjivanja na Dekanteru još jednom potvrđuju da srpska vinska scena kontinuirano napreduje, smatra Marija Radović, potpredsednik Udruženje somelijera Srbije i edukator za španska vina. Ona navodi da veći broj zlatnih medalja ne svedoči samo o kvalitetu pojedinačnih etiketa, već i o posvećenosti naših vinarija u svim fazama proizvodnje, od vinograda do boce.

“Tokom poslednjih desetak godina primećuje se jasan pomak u pogledu tehnološke preciznosti i izraženije autentičnosti, što strane sudije prepoznaju i nagrađuju. Ovi uspesi nisu slučajni. Oni su i rezultat sve većeg ulaganja u znanje, kako u pogledu enologije, tako i vinogradarstva i prezentacije vina, što dugoročno gradi kredibilitet srpskog vina na međunarodnoj sceni”.

Sagovornica portala Biznis.rs smatra da srpska vina imaju potencijal da zauzmu svoje mesto na inostranim tržištima, posebno u segmentu vinskih entuzijasta i restoranske ponude koja traži jedinstvene priče i lokalne sorte.

“Upravo vina od lokalnih sorti nose karakter i identitet koji nas izdvaja, a to svetska vinska publika danas sve više ceni. Međunarodne nagrade poput Dekantera otvaraju vrata, jer one stvaraju vidljivost i olakšavaju prve kontakte sa distributerima i uvoznicima”, kaže Radović.

Kako dodaje, uz nagrade je važno uporedo raditi i na sistematičnoj promociji, prisustvu na relevantnim sajmovima i na razvoju vinskog turizma, koji sve više postaje most između naše ponude i strane publike.

“Istovremeno, važno je imati na umu da je jedan od izazova za širi proboj na velika tržišta upravo ograničena količina vina dostupna za izvoz. Većina naših vinarija su male ili srednje veličine, što sa jedne strane doprinosi njihovom fokusu na kvalitet, ali istovremeno zahteva strateški pristup, ciljanje nišnih tržišta i plasman kroz specijalizovane kanale, gde se kvalitet i autentičnost vrednuje više od volumena”, zaključuje Marija Radović.

Najbolja Francuska, iz regiona Hrvatska

Kada je reč o drugim zemljama, Francuska je apsolutni pobednik jer je osvojila ukupno 187 medalja – 14 „Best in Show”, 33 platine i 140 zlatnih medalja. Slede je Italija i Španija. Od zemalja bivše Jugoslavije najbolja je Hrvatska sa 386 medalja, potom Slovenija sa 211, pa naša zemlja, koju slede Bosna i Hercegovina sa 48 medalja, Severna Makedonija sa 29 i Crna Gora sa 10.

Istarski Benvenuti osvojio je platinu za San Salvatore Muškat, sa 97 poena, dok su Fakin i Kozlović iz istog regiona osvojili po 96 bodova i zlatne medalje za etikete La Prima Malvazija, odnosno Santa Lucia Malvazija.

Slovenački Vinakoper je poneo nagradu „Best in Show” za Capris Orange Rumeni Muškat, osvojivši 97 bodova. Najbolja zlata sa po 96 bodova su: Dveri Pax – DP Brut, Vinakoper – Capo d’Istria 1072, Puklavec Family Wines – Jeruzalem Ormož Pinot Blanc Spätlese i De Baguer -Single Vineyard Merlot.

Bosna i Hercegovina nisu osvojile zlato, ali najbolje ocenjeno vino je vinarije Knebu Winery – srebrni Chardonnay sa 94 boda.

Isto je i sa Severnom Makedonijom, a vinarija Tikveš ponela je srebro od 94 poena za vino Luda Mara Red Cuvée. Crnogorske Plantaže su za Pro Corde Vranac osvojile zlato i 95 poena.