Srbija zavisna od uvoza svinjetine, domaća proizvodnja na istorijskom minimumu

Uvoz mesa u Srbiju beležio je snažan rast tokom prethodne dve decenije – sa svega pet miliona evra u 2006. godini povećan je na 41 milion evra u 2012, da bi rekordnu vrednost od 256 miliona evra dostigao 2024. godine. Ipak, već naredne godine zabeležen je pad, pa je vrednost uvoza u 2025. iznosila 213,5 miliona evra.

U strukturi uvoza mesa ubedljivo prednjači svinjetina, na koju otpada najveći deo ukupne vrednosti. Tako je uvoz svinjskog mesa povećan sa 1,8 miliona evra u 2006. na 22,6 miliona evra u 2012. godini, a svoj maksimum od 165 miliona evra dostigao je 2024. dok je u 2025. smanjen na 120,4 miliona evra, pokazuje analiza Miroslava Zdravkovića objavljena na portalu Makroekonomija.

Kada je reč o jestivim klaničnim proizvodima (izuzimajući šunke i druge prerađevine), najveći dobavljač je Crna Gora, iz koje je prošle godine uvezeno robe u vrednosti od 24,2 miliona evra, od ukupno 34 miliona evra koliko je iznosio uvoz ove kategorije.

Analiza pokazuje da najveći deo uvoza svinjetine čini zamrznuto meso. Od ukupno 120,4 miliona evra vrednog uvoza svinjskog mesa u 2025. godini, čak 108,3 miliona evra odnosilo se na zamrznutu svinjetinu.

Pad vrednosti uvoza zamrznutog svinjskog mesa sa 142,9 miliona evra u 2024. na 108,3 miliona evra u 2025. godini rezultat je i manje uvezene količine – sa 43.051 na 35.939 tona – ali i niže prosečne uvozne cene, koja je pala sa 3,3 na tri evra po kilogramu.

Najviše zamrznute svinjetine prošle godine uvezeno je iz Španije, u vrednosti od 59,5 miliona evra, i Rusije, odakle je stiglo meso vredno 28,8 miliona evra. Znatno manje količine uvezene su iz Danske, Crne Gore, Belgije, Holandije, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

U prvim mesecima ove godine uvoz zamrznute svinjetine neznatno je smanjen. U periodu januar-april 2026. godine uvezeno je zamrznuto svinjsko meso u vrednosti od 32,2 miliona evra, u poređenju sa 33,5 miliona evra u istom periodu prošle godine. Posebno je opao uvoz iz Rusije – sa 13,8 miliona na 2,7 miliona evra. Istovremeno je prosečna uvozna cena pala sa 3,1 evro po kilogramu u aprilu 2025. na 2,54 evra u aprilu 2026. godine.

“Ruski prasići i svinje su istisnuti sa našeg tržišta jer su postali cenovno nekonkurentni – prošlog aprila bili su ispod prosečne uvozne cene, a u aprilu ove godine bili su za 31 evro-cent iznad prosečne cene, mada je oni nisu menjali”, ističe Zdravković.

U periodu od 2006. do aprila 2026. godine Srbija je uvezla meso vredno 1,72 milijarde evra, a više od dve trećine tog iznosa – 1,18 milijardi evra – odnosilo se na svinjetinu, što potvrđuje njenu dominantnu poziciju u strukturi uvoza.

Svinjarstvo na istorijskom minimumu

Istovremeno, domaća proizvodnja svinja suočava se sa padom u odnosu na dugoročni prosek, ali i sa afričkom kugom zbog koje je na jednoj farmi eutanazirano čak 11.000 grla.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. godini imala oko 2,4 miliona svinja, što je rast od 2,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ipak, u odnosu na desetogodišnji prosek za period 2015–2024, ukupan broj svinja manji je za 13,9 odsto.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs ponavlja da se domaće svinjarstvo trenutno nalazi na istorijski niskom nivou.

„Zvanični podatak da je u Srbiji 2,4 miliona svinja pokazuje da smo mi na nivou iz 1947. godine. Afrička kuga najmanje je uticala na taj broj, u odnosu na druge probleme sa kojima se suočavalo svinjarstvo. Od 2019. godine do sada eutanazirano je oko 115.000 svinja“, navodi Gulan.

On smatra da su trenutni problemi posledica neadekvatne poljoprivredne strategije u periodu od 2014. do 2024. godine, zbog čega je Srbija izgubila deo prehrambenog i semenskog suvereniteta.

„Mi 85 odsto potrebnih semena u Srbiji moramo da uvozimo. Izgubili smo prehrambeni suverenitet kada je reč o svinjskom mesu. Samo prošle godine uvezli smo više od 100.000 tona svinjskog mesa“, navodi Gulan.

On ukazuje da je Srbija danas postala izrazito zavisna od uvoza kada je reč o svinjskom mesu.

„Od drugih proizvoda nismo u toj meri zavisni, ali kada je reč o svinjskom mesu, izgubili smo prehrambeni suverenitet. Godine 1866. Srbija je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja, dok je tadašnja Amerika imala oko 800 svinja na 1.000 stanovnika. Toliko o našem razvoju“, dodaje Gulan.

Prema njegovim rečima, pad domaće proizvodnje prati i promena potrošačkih navika. Potrošnja svinjskog mesa u Srbiji smanjena je sa 18 na 15 kilograma po stanovniku godišnje, dok je istovremeno povećana potrošnja živinskog mesa – sa 15 na 18 kilograma.

Jeftin uvoz i gubici vode ka gašenju farmi

Udruženje odgajivača svinja Srbije nedavno je u svom apelu upozorilo da je svinjarstvo u zemlji dostiglo tačku u kojoj više nema perspektivu, jer će kontinuirani gubici sa kojima farmeri posluju u poslednjih devet meseci dovesti do gašenja farmi.

Kako ističu, to je jasan pokazatelj da se ulaganje u ovu stočarsku granu više ne isplati.

Iz Udruženja ukazuju na poremećaje na evropskom tržištu, navodeći da Evropska unija proizvodi velike viškove svinjskog mesa, dok pojedine zemlje gube postojeća izvozna tržišta.

„Proizvođači svinja u EU koji ne mogu da zaustave proizvodnju (zbog proizvodnog ciklusa, bar sedam meseci) prinuđeni su da usled nedostatka tržišta meso i prasad prodaju po cenama koje su ispod proizvođačkih, iako rade sa velikim gubicima. Zato se u našu zemlju uvoze velike količine jeftinog mesa i jeftine prasadi što naša država tvrdi da ne može da spreči. Naša proizvodnja nije konkurentna niskim, uvoznim, damping cenama, pa ovu situaciju iskorišćavaju naši uvoznici mesa, uvoze jeftino meso iz EU i na taj način obaraju cenu domaće svinje i ugrožavaju nas“, navodi se u saopštenju.

Udruženje upozorava da Srbija hitno mora primeniti mere predviđene zakonom kako bi sprečila zatvaranje farmi i zavisnost od uvoza svinjskog mesa.

„Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju predviđa mere zaštite – antidampinške mere, a Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda predviđa mere uređenja tržišta – intervencije na tržištu, ali reguliše i trgovinu sa drugim državama“, ističe se u apelu.