Srpskoj privredi nedostaje više domaćih investicija

Srbija prilično dobro stoji kada su u pitanju strane direktne investicije, situacija se dosta popravila i kada je reč o državnim ulaganjima, ali glavni problem koji vide srpski privrednici i bankari jeste manjak domaćih investicija koje su u poslednje četiri godine pale za 50 odsto.

Najznačajniji faktor koji je doveo do ovakvog trenda poslovna zajednica vidi u nesigurnosti koju osećaju domaći ulagači, jer mnoge analize pokazuju da u Srbiji postoji problem sa vladavinom prava, efikasnošću pravosuđa i korupcijom.

„Srbija je u prethodnom periodu bila dobar domaćin stranim investitorima. Imamo godišnje oko tri milijarde evra stranih investicija, popravile su se i doznake iz inostranstva i zahvaljujući tome mi relativno dobro živimo. Ono što je pitanje je da li su sve te investicije bile potrebne, da li smo mogli bolje i da li smo većinu tih investicija morali da subvencionišemo. Velike pare su otišle u subvencije, a niko nikada u Srbiji nije pojedinačno izračunao koji su efekti, šta ova ulaganja znače za Srbiju“, zapitao se u uvodnom izlaganju panela o investicijama na Kopaonik biznis forumu Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“.

On je u poslednjem panelu prvog dana Foruma ocenio da domaći investitori slabo ulažu jer se ne osećaju dovoljno sigurno – „a para ima koliko hoćete“.

Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) i predsednik Upravnog odbora Raiffeisen banke, podsetio je da se mnogo puta na Kopaonik biznis forumu raspravljalo o investicijama u Srbiji.

„Jasno je kad se pogleda zašto zaostajemo za zemljama Centralne i istočne Evrope. Kada posmatramo dohodak po stanovniku, mi smo na 60 odsto zemalja CIE. Razlog je skromno učešće ukupnih investicija u BDP-u i tu su ljudi pokazali i dokazali da su ove zemlje koje su imale jako dinamičan rast posle pada Berlinskog zida taj rast zasnivale prvenstveno na visokim investicijama koje su u proseku iznosile do 25 odsto BDP-a. Ako uzmete šta je napravila Kina u poslednjih 20-30 godina, videćete da su tamo investicije bile i mnogo više – 40 ili 50 odsto BDP-a. Dakle, nije tajna“, ocenio je Petrović i dodao da smo imali problem sa državnim investicijama, gde se stvar popravila, a da jako dobro stojimo, bolje od mnogih i u regionu, pre svega kada je reč o stranim direktnim investicijama.

Statistički gledano one poslednjih nekoliko godina čine 7,5 do 8 odsto BDP-a i tu, kako kaže Petrović, stvari zaista idu u dobrom pravcu.

„To nam je važno i zbog jedne druge stvari – imamo taj minus u tekućem računu jer u trgovini više uvozimo nego što izvozimo, i dobro je da taj negativan saldo pokrivaju strane direktne investicije. Ja se samo nadam da će taj tempo da se održi, zbog svih aktuelnih dešavanja, ali to nam daje neku stabilnost što se tiče kursa bar do kraja godine“, ističe Zoran Petrović.

On je podsetio da tokom poslednje tri godine prosečno učešće investicija iznosi oko 22 odsto i ponovio da je problem u neefikasnim institucijama na koje AmCham već godinama ukazuje.

„Imamo problem sa vladavinom prava, efikasnošću pravosuđa i korupcijom. To se ne rešava preko noći, a bez toga teško možemo računati na više domaćih privatnih investicija“, zaključio je Petrović dodajući da je Srbija mala zemlja i mora da izvozi ako želi da bude uspešna.

Goran Pekez iz kompanije Japan Tobbaco International, predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji, naveo je da su japanske kompanije same filtrirale investicije koje su dolazile u Srbiju poslednih pet-šest godina.

„Interes se uglavnom vrti oko automobilske industrije. Tu su Nidec i Toyo, imamo investicije od skoro tri milijarde dolara i 4-5.000 radnih mesta u nastanku. Sa ovim investicijama dolaze moderne tehnologije, a glavni izazov je nalaženje stručnog kadra, eksperata koji treba da rade na tim visokim tehnologijama. Zato je prvo što japanske kompanije rade kada investiraju potpisivanje sporazuma sa lokalnim univerzitetima, jer žele da oblikuju kurikulume i da formiraju potreban kadar“, ističe Pekez.

Prema njegovim rečima, JTI je uspeo da napravi poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji i Evropi bez subvencija, i kompanija je ponosna na to. On je istakao da je poljoprivredna infrastruktura veliki potencijal za dodatne investicije u Srbiju i naveo da postoji mreža za navodnjavanje koja može značajno da se unapredi i tako poveća prinose.

Komentar Zorana Drakulića na njegovo izlaganje bio je da Srbija i posle svih klimatskih promena navodnjava samo 1,5 odsto zemlje.

„Već 10 godina pričam da država mora da obezbedi jeftine kredite poljoprivrednicima za navodnjavanje. Plus što imamo million hektara neobrađene zemlje koju treba aktivirati“, napomenuo je Drakulić.

MK Grupa planira nove investicije u poljoprivredi, gde ide ka proizvodnji alkohola uz ulaganja koja daju veći output po zaposlenom. Kako je naveo Aleksandar Kostić, potpredsednik kompanije, nastaviće i sa investicijama u bankarstvu, a možda i najveće ambicije ima u obnovljivim izvorima energije, gde planira kapacitete od 500 MW energije iz vetra i isto toliko iz solarnih panela. U planu je zatim širenje prema Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Dejan Ranđić, predsednik Upravnog odbora ICT Huba, smatra da je Srbija propustila investicije koje menjaju zemlju, odnosno da nije iskoristila priliku da ide ka ulaganjima koja stvaraju dodatnu vrednost. Prema njegovim rečima, dosadašnji program investicija je imao za cilj da zaposli Srbiju i da smanji nezaposlenost.