Šta će se raditi i graditi u novoj godini?

Završetak brze pruge između Novog Sada i Subotice, deonice auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Požege i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, kao i dela Moravskog koridora koji prolazi kroz Kraljevo i Trstenik, samo su neki od brojnih projekata čijem okončanju bi trebalo da svedočimo u 2024. godini, barem kada je reč o najavama zvaničnika.

Među projektima čija realizacija treba da počne u narednih godinu dana više je nepoznanica – da li će se, recimo, zahuktati rad na projektu izgradnje solarnih elektrana za Elektroprivredu Srbije (EPS) vrednom 1,4 milijarde evra, koliko je daleko odmakla potraga za strateškim partnerom za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica kao i kad počinje izgradnja gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom?

Železnički saobraćaj između Beograda i Subotice obustavljen je još 2019. godine, da bi tri godine kasnije, u martu 2022. voz Soko ponovo spojio Beograd i Novi Sad.

Kako su izjavili i resorni ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom obilaska radova na vijaduktu kod Vrbasa, do kraja ove godine trebalo bi da bude završena pruga od Novog Sada do Subotice.

„China Railway International Corporation će uložiti sve napore u izgradnju deonice Novi Sad-Subotica-granica Mađarska-Srbija, i težiće njenom što bržem završetku i puštanju u rad, čime će dati novi doprinos produbljivanju saradnje između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope“, poručila je ta kineska kompanija koja je angažovana na izgradnji pruge.

Vesić je, inače, najavio i da bi do kraja godine mogla da počne izgradnja brze pruge do Niša, što je projekat vredan gotovo 2,8 milijardi evra.

U 2024. trebalo bi, makar prema najavama zvaničnika, očekivati završetak nekoliko važnih putnih pravaca i kada je reč o drumskom saobraćaju.

Za početak trebalo bi da do kraja septembra bude završen deo Miloša Velikog od Preljine do Požege, pošto je proleća prošle godine faktički produžen rok izvođačima koji su najveće poteškoće imali tokom probijanja tunela Munjino brdo i Laz.

Suočili su se i sa protestima meštana u Pakovraću kod Preljine, koji su zahtevali bolju cenu za eksproprisano zemljište i imanja.

Ministar Vesić je u novogodišnjem intervjuu za Tanjug izjavio i da se tokom 2024. očekuje završetak deonica Moravskog koridora u dužini od 46 kilometara, koje će Kraljevu i Trsteniku obezbediti vezu sa auto-putevima.

Prethodni saziv Skupštine Srbije je, inače, usvojio još jedan kredit za izgradnju Moravskog koridora koga gradi američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka, čija cena je tako porasla na 1,6 milijardi evra.

Očekuje se i završetak deonice Dunavskog koridora od izlaza sa auto-puta Beograd-Niš do Požarevca. Podsećamo da je to put koji bi, posle Požarevca, trebalo da poveže i Veliko Gradište i Golubac, a izvođač radova je ćerka firma Shandong Hi-Speed Group.

Energetika: čekajući strateške partnere

Kada je reč o infrastrukturnim projektima iz oblasti energetike, čini se da za sada možemo samo spekulisati koji bi mogli da zažive, ali ono što je sigurno je da su svi izuzetno skupi.

Ministarstvo rudarstva i energetike je, recimo, poslalo vrlo jasnu poruku da je projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica visoko na listi prioriteta, ali do sada još nije obelodanjeno ni da li je obezbeđeno finansiranje ni ko bi mogao da bude strateški partner.

Kao potencijalni partneri viđeni su japanski stručnjaci, pa je tim povodom i ministarka Dubravka Đedović Handanović posetila Tokio. Procenjuje se, inače, da bi izgradnja Bistrice koštala najmanje 900 miliona evra.

„Očekujemo u relativno skorijem periodu raspisivanje tendera za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica a u toku je izrada Prethodne studije opravdanosti za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3… postaje jasnije da je Srbija po mnogo čemu napravila razliku u odnosu na mnoge zemlje u regionu, ali i države članice EU“, navela je ministarka Đedović u decembarskom autorskom tekstu za NIN.

Izgradnja Đerdapa 3 procenjena je na 1,4 milijarde evra, kolika je i vrednost projekta izgradnje samobalansirajućih solarnih hidroelektrana, za koje su EPS-u kao strateški partneri odabrani Hyundai Engineering Co.LTD, Hyundai Eng. America Inc. i UGT Renewables LLC.

Tokom 2024. trebalo bi da se uredi planska dokumentacija, dobiju lokacijske i energetska dozvola i počne sa rešavanjem imovinsko-pravnih pitanja, a nije poznato ni da li je u međuvremenu obezbeđeno 1,4 milijarde evra, kolika je procenjena vrednost projekta.

Ono što bi moglo da se desi u 2024. je da bude odabran strateški partner za još jedan projekat vredan 1,4 miiljarde evra, ali koji podrazumeva izgradnju vetroparka ukupne instalisane snage od jednog gigavata.

Planirano je da strateški partner po sistemu „ključ u ruke“ vetropark preda EPS-u do 2030. godine.

I na kraju, ali ne najmanje važno – ministarka je u intervjuu za Blic najavila i da će u 2024. biti okončane pripreme za izgradnju gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom, dok bi fizički radovi trebalo da počnu u 2025. godini.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stavilo je, inače, u septembru na rani javni uvid prostorni plan područja posebne namene sa elementima detaljne regulacije za magistralni gasovod MG 14 Orljane-Leskovac-Vranje-granica sa republikom Severnom Makedonijom, dužine 146 kilometara.