Šta je (bio) forward guidance i kako centralne banke danas komuniciraju o svojim potezima

Forward guidance mehanizam koriste američki Fed i Evropska centralna banka (ECB) kako bi javnost obavestili o verovatnom smeru buduće monetarne politike na duži rok. Naglasak je na „verovatnom“, pa zato forward guidance ponekad podseća na popularnu formu sa društvenih mreža „reci mi a da mi ne kažeš“.

Istorijat suptilnih poruka monetarnih vlasti duži je u SAD, gde je taj mehanizam zaživeo pre dvadesetak godina, dok ECB koristi forward guidance od 2013. godine. Narodna banka Srbije zvanično ne koristi tu formu, ali, kako je objasnila guvernerka Jorgovanka Tabaković, i te kako vodi računa kakve poruke šalje javnosti, svesna da će njihove projekcije i analize uticati na donosioce odluka.

ECB na svom portalu daje primer kako forward guidance deluje u praksi. Recimo, objašnjava ECB, ako centralna banka u svom saopštenju navede da će referentne kamatne stope najverovatnije ostati niske u budućnosti, komercijalne banke će verovatno optirati za niže kamatne stope na svoje dugoročne pozajmice, računajući da će, ukoliko zatreba, moći da se zaduže kod centralne banke po niskim stopama.

Taj primer je, međutim, veoma zastareo, uzimajući u obzir okolnosti u poslednjih godinu i po dana, odnosno rast inflacije i posledično posezanje za podizanjem referentnih kamatnih stopa u veoma neizvesnim ekonomskim i geopolitičkim okolnostima.

Zato je ECB za sada odustala od korišćenja forward guidance, što je u nedavnom intervjuu za Handelsblatt objasnio član izvršnog odbora ECB Fabio Panetta.

„Obaveze u vezi sa budućom monetarnom politikom u dugom horizontu bile su opravdane u prošlosti (mi smo to zvali forward guidance) kada su kamatne stope bile na donjoj granici, tako da smo mogli da delujemo samo na očekivanja budućih stopa signalizirajući da ćemo zadržati referentne stope na niskom nivou u dugom roku. Više nismo u toj situaciji. Danas se borimo protiv previsoke inflacije, a da bismo to uradili, možemo da podignemo stope onoliko visoko koliko smatramo prikladnim da bismo postigli cilj“, rekao je Panetta.

U istom intervjuu je ocenio da postoji previše neizvesnosti u privredi da bi se ECB bezuslovno unapred obavezala na određeni smer svoje politike.

Ni predsednik Federalnih rezervi Powell više nije sklon da daje dugoročne smernice (forward guidance) u aktuelnim, neizvesnim okolnostima.

„Želimo samo da nastavimo da se krećemo onim tempom za koji verujemo da je pravi“, odgovorio je na pitanje novinara posle poslednje odluke Feda da podigne referentnu stopu za 0,25 procentnih poena.

Dodao je, međutim, da neće „skidati sa stola“ ni mogućnost povećanja niti pauziranje rasta ključne stope na septembarskom sastanku. „Odluka će zavisiti od toga šta nam podaci budu rekli. To je najbolje što možemo da uradimo“, poručio je Powell.

Narodna banka Srbije nema formalnu odluku o korišćenju mehanizma forward guidance, ali guvernerka Jorgovanka Tabaković naglašava da NBS u saopštenjima povodom odluka o referentnoj kamatnoj stopi uvek daje detaljan pregled faktora koji su uticali ili bi mogli da utiču na dalje odluke.

„U ovako neizvesnim okolnostima, međutim, ne možemo da obećavamo“, rekla je Tabaković odgovarajući na pitanje Biznis.rs o slanju poruka javnosti o dugoročnijoj monetarnoj politici.

„Ekonomija je delom egzaktna nauka, ali je i sociologija i psihologija tržišta. Zato svoje projekcije saopštavamo na način koji će sačuvati našu reputaciju i poverenje tržišnih učesnika. Naše projekcije su konzervativne, a do sada nismo menjali informacije ili ih uklanjali sa portala, niti smo menjali podatke u pisanim izveštajima. Ne možemo, dakle, ništa preciznije izneti od onog što već iznosimo u odgovorima na pitanja koje dobijamo, kao i u našim izveštajima i saopštenjima – i to je, računam, dovoljno da bi svi mogli da se opredeljuju u donošenju odluka“, zaključila je Tabaković.