Šta je bioekonomija i kakve prilike nudi domaćoj privredi?

U domaćoj javnosti povremeno se provuku pojmovi povezani sa bioekonomijom – pa je tako početkom leta ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović najavila da će Srbija razvijati bioekonomiju i napraviti svojevrstan „biohab“ u Evropi, ministarka zdravlja Danica Grujičić proletos je izjavila da Institut Torlak ima potencijal da postane „centar bioproizvodnje“, dok je premijerka Ana Brnabić, u okviru promocije projekta BIO4 kampusa, u nekoliko navrata naglašavala da Srbija želi da bude aktivni učesnik na bioekonomskom tržištu.

Konsultantska kuća McKinsey procenila je da bi prihodi iz oblasti bioekonomije do sledeće decenije mogli da dostignu dva do četiri biliona dolara na globalnom nivou, ali je i istakla da su takve projekcije skopčane sa velikim neizvesnostima, s obzirom na brze tehnološke promene koje se dešavaju u ovoj oblasti.

„Bioekonomija je disciplina koja se bavi održivom i inovativnom upotrebom biomase i biološkog znanja za obezbeđivanje hrane, stočne hrane, industrijskih proizvoda, bioenergije i ekoloških i drugih usluga„, objašnjava za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar.

Njena glavna funkcija je, kako ističe, da obezbedi dovoljnu količinu hrane adekvatnog kvaliteta i obnovljivih resursa za rastuću populaciju i, u isto vreme, da osigura održivo korišćenje prirodnih resursa. Kroz uvođenje inovativnih i resursno efikasnih proizvodnih procesa, bioekonomija pomaže u zameni ili smanjenju upotrebe ograničenih fosilnih resursa, čime se doprinosi ublažavanju klimatskih promena.

Među evropskim zemljama, Nemačka je otišla najdalje u primeni koncepta, ali i praćenju rezultata u oblasti bioekonomije, koja je prilikom poslednjeg statističkog preseka pre tri godine zapošljavala oko 4,4 miliona ljudi ili gotovo 10 odsto nemačke radne snage.

U Pilot izveštaju o monitoringu stoji i da je samo u 2017. godini bruto dodata vrednost bioekonomijom iznosila između 165 i 265 milijardi evra, ili oko šest odsto BDP-a Nemačke.

„Tradicionalni sektori poput poljoprivrede, šumarstva, ribarstva i akvakulture, proizvodnje nameštaja, papira, kao i hrane i stočne hrane, baš kao i usluge ugostiteljstva, čine više od dve trećine dodate vrednosti“, istaknuto je u Pilot izveštaju, uz napomenu da su u tom trenutku sektori industrijske bioekonomije – proizvodnje tekstila na biološkoj bazi, hemikalija, farmaceutskih proizvodnja i plastike – činili relativno mali udeo u bioekonomiji.

Sa druge strane, savetnici predsednika SAD za nauku i tehnologiju su u izveštaju na kraju 2022. godine ukazali da je bioekonomija spremna za ogroman rast u narednim godinama, kao i da se ta zemlja, ali i svet nalaze na „ivici nove industrijske revolucije“ zahvaljujući napretku u biotehnologiji koja bi, kako su istakli, između ostalog, trebalo da omogući upotrebu biomase umesto petrohemijskih jedinjenja za proizvodnju materijala i hemikalija koje koristimo u svakodnevnom životu.

O tome gde je mesto Srbije na globalnoj „bioekonomskoj mapi“ biće reči na prvoj Nacionalnoj konferenciji „Cirkularna (bio)ekonomija – teorijski i praktični aspekti“, koja počinje u četvrtak, 21. septembra.

Konferenciju organizuju Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Društvom ekonomista Beograda (DEB) i Fondacijom za razvoj ekonomske nauke (FREN), uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a profesor Molnar, koji je i direktor FREN-a, za Biznis.rs ističe da će učesnici konferencije – profesori, istraživači, ali i eksperti iz prakse – nastojati da ukažu na značaj i buduće pravce razvoja, kao i na mogućnosti primene koncepta bioekonomije u Srbiji.

„Za tranziciju ka održivoj ekonomiji neophodni su profesionalci u oblasti zelene ekonomije, naročito u oblasti cirkularne i bioekonomije. Kao ključne oblasti za obrazovanje, istraživanje i inovacije na mnogim evropskim univerzitetima prepoznate su upravo cirkularna i bioekonomija. Jasna orijentacija ka efikasnom korišćenju ograničenih resursa i ka cirkularnoj ekonomiji jedini je mogući pravac budućeg društveno-ekonomskog razvoja“, zaključio je Molnar.