Šta sve obuhvata sektor kreativne industrije koji vredi dve milijarde evra

Kreativna industrija je najmlađa, ali i najbrže rastući sektor srpske privrede. Procenjuju je se da vredi oko dve milijarde evra i da će i dalje da raste. Deo strateškog opredeljenja Vlade da podrži kreativnu industriju je i izgradnja multifunkcionalnog centra, u kome će se stvarati nova ekonomska vrednost i koje će istovremeno biti mesto susreta talenata.

Uveliko se već vidi budući centar kreativnih industrija u Srbiji, koje broje armiju od 155.000 poslenika, a dobrodošli su i kreativci iz regiona i sveta. Rekonstrukcija i adaptacija stare Ložionice košta 52 miliona evra, ali država uverava da će se to višestruko isplatiti, piše eKapija.

Direktorka prvog kreativno-inovacionog centra „Ložionica“ Ana Ilić ukazuje da je izvoz kreativnih industrija poslednjih šest godina porastao za 80 odsto.

„Kreativna industrija utiče sa šest odsto u BDP-u naše države. To je snažan i visok procenat u rangu sa građevinskom industrijom. Komplementarna je i sarađuje i sa turističkom industrijom. Očekujemo da „Ložionica“ bude važan turistički centar“, navodi Ilićeva.

Kreativne industrije su se pokazale kao žilave, pa su neke i u krizi beležile rast, a one koje su stagnirale brzo su se oporavile.

„Dva najsnažnija podsektora kreativnih industrija su produkcija audio-vizuelnog sadržaja, kao i televizijska i filmska produkcija i gejming. Kada je reč o prvom, država je prepoznala i poslednjih sedam godina podržava posebnim finansijskim podsticajima. Sveukupno, ulaže 130 puta više nego pre 10 godina„, ukazuje Ilićeva.

Veća zaposlenost i investicije

Na svaki uloženi evro u filmsku industriju vrati se 4,6 evra. Privučeno je više od 200 miliona evra investicija, a zaposlenost je povećana za skoro 40 odsto.

„Kada dođe strani producent u Srbiju iz Bolivuda ili Holivuda i snimi film, budžet od milion evra koji potroši u našoj zemlji ostaje u našoj ekonomiji. Ne iznosi iz naše zemlje ni drvo, ni rudu, ni voće, nego čitav kapital ostaje u našoj zemlji. To je jako profitabilna grana za svaku zemlju“, poručuje Aleksandar Conić, producent Klokvorka.
Najvećih 15 gejming kompanija ostvarile su prihod od 150 miliona evra.

„Pojedini studiji targetuju Ameriku, drugi Evropu, Aziju. Zavisi koja je ciljna grupa studija koja pravi igru. Osoba iz Srbije, zbog platformi koje su globalnog karaktera, može da pristupi bilo kom marketu iz bilo kog sektora“, kaže Nikola Šoškić iz „Šoška gejminga“.

Kreativne industrije su sektor mladih, u proseku između 20 i 45 godina, više od polovine su visokoobrazovani, a oko 50% su žene. To je i sektor u kome je sve više novoosnovanih firmi i preduzetnika.