Startap skener 2022: Gde je Srbija danas i kakvi su koraci za sutra?

Prema godišnjem izveštaju o stanju domaćeg startap ekosistema – „Startap skener 2022“, koji priprema Inicijativa Digitalna Srbija, u poslednjih nekoliko godina primetan je rast broja startapa, ali i njihove vidljivosti, kako na domaćem, tako i na stranom terenu, što je doprinelo zavidnim rezulatima u poslovanju.

Sve to je, prema nalazima istraživanja, rezultat činjenice da startapi ostvaruju uspehe na globalnom nivou, privlačeći investicije, ali i akvizicije od strane vodećih globalnih kompanija.

Što se Srbije tiče, popularnost startapa raste i zbog toga što srednje škole i univerziteti sve više pažnje posvećuju programima u oblastima koje su u vezi sa startap ekosistemom, a paralelno sa ovim procesom javlja se i sve veći broj neformalnih obuka i okupljanja.

„Kao posebno značajne i aktivne vertikale ističu se blokčejn i gejming, koje su okupljene oko svojih zajednica među kojima se izdvajaju Srpska blokčejn inicijativa i Asocijacija industrije video igara Srbije“, navodi se u izveštaju, a povod za ovakav zaključak je činjenica da su blokčejn startapi samo u 2021. godini podigli više od 100 miliona dolara investicija i da su domaći timovi kreirali ili radili na nekim od najvažnijih globalnih blokčejn projekata.

Pored toga, kao značajne se prepoznaju i biotech i agritech industrija. Takođe, Fond za inovacionu delatnost objavio je početak svog prvog akceleratorskog programa Katapult koji će do 2025. godine podržavati ne samo kompanije u ranim fazama razvoja, već i one u fazi rasta.

Pored akceleratora, naučno-tehnološki parkovi u Srbiji realizuju pred-inkubacione programe, ali uprkos postojanju nekolicine programa podrške, izvestan broj startapa i njihov nivo razvoja imaju potrebu za dodatnim programima koji su u skladu sa njihovim fazama razvoja.

Regulatorni okvir

U izveštaju se navodi i da je prošle godine usvojena prva nacionalna Strategija razvoja startap ekosistema od 2021. do 2025. godine, a domaće zakonodavstvo je prvi put prepoznalo startape i anđele investitore. Njome je, između ostalog, određena mera sufinansiranja novih domaćih fondova.

„Poreskim olakšicama koje je država usvojila u prethodnoj godini startapima će na raspolaganju biti poreske olakšice za zarade osnivača, članova tima koji rade na projektima istraživanja i razvoja, kao i posebni podsticaj za upis intelektualne svojine“, ističe se u izveštaju.

Rezultati dobijeni u okviru ovog istraživanja pokazuju da je osnivanje startapa timski poduhvat u velikoj većini slučajeva (oko 90 odsto). Prosečan broj osnivača je 2,84, dok je većinu ispitanih startapa (40,4 odsto) osnovao tim od dva osnivača, a samo 10,6 odsto startapa ima jednog osnivača.

Kada je reč o polnoj strukturi osnivačkih timova, većinu startapa osnovali su samo muški timovi (57 odsto), dok su 7,9 odsto startapa osnovali isključivo ženski timovi. Preostalih 30,5 odsto startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka od 25 odsto.

Izveštaj je na neki način pobio uverenje da startape pokreću isključivo „tehnički potkovani“ ljudi poput inženjera i programera, navodeći primere velikog broja uspešnih startapa kao što su Airbnb, Alibaba, StitchFix čiji su osnivači ili suosnivači bili ljudi iz netehničkih oblasti. Još slikovitije govori podatak da 64,2 odsto startapa u osnivačkim timovima ima ljude koji dolaze iz netehničkih oblasti, i to iz menadžmenta, preduzetništva, marketinga, prodaje, društvenih nauka, finansija i bankarstva, dizajna, biomedicinskih nauka.

Faze razvoja startapa

Izveštaj je, na osnovu odgovora ispitanika, mapirao i nekoliko faza kroz koje prolaze startapi tokom svog razvoja. Najveći broj njih (37,7) štiklirao je izjavu da ima spreman proizvod sa minimalnom funkcionalnošću (MVP), zbog čega je izašao na tržište i dobio prve korisnike. Druga grupa, koja čini 31,8 odsto udela, nalazi se u fazi kreiranja prototipa, 27,8 odsto njih traži prvu investiciju, dok se 24,5 nalazi u fazi traženja nove runde investicija.

Posmatrano po sektorima, trenutno je najviše startapa aktivno u sektoru razvoja softvera i nalaze se u fazi kreiranja prototipa, a za njima dolaze oni koji traže prvu investiciju i formiraju tim.

Prema najvećem broju odgovora, vreme za kreiranje prvog MVP bilo je do šest meseci, a isto toliko bilo je potrebno do dolaska do prvog korisnika. Za izlazak na strano tržište najveći broj njih morao je da sačeka godinu do dve dana.

Kada je reč o godini osnivanja startapa, 26,8 odsto njih je okupilo tim i počelo da razvija ideju 2019. godine, 24,8 odsto se okupilo 2020, a 17,4 odsto startapa 2021. godine. Preostalih 30,9 odsto ispitanih startapa se okupilo kao tim i počelo da razvija svoju ideju pre 2019. godine.

Ipak, godina formiranja tima nije istovremeno i godina registrovanja startapa, budući da se timovi na taj korak odlučuju u trenutku izlaska na tržište ili očekivanja granta ili investicije.

Pravni oblik i lokacija startapa

Pravni oblik koji preovladava među startapima je društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o) i to 87,4 odsto, dok je najmanji broj startapa registrovan kao preduzetnik 1,3 odsto.

Zanimljiv podatak koji donosi ovo istraživanje jeste i taj da je najveći broj startapa u Srbiji osnovan tako što je ideja osnivača nastala nezavisno od posla ili formalnog obrazovanja, u 41,7 odsto slučajeva, dok je 38,4 onih koji su ideju stekli tokom randog odnosa u kompaniji.

Najzastupljeniji je sektor razvoja softvera sa udelom od 63,6 odsto startapa iz uzorka, dok je u razvoju hardvera 14,6 odsto. Slede sektori marketing sa 9,9 odsto udela, kreativne industrije i mediji, finansije i konsalting u kojima je udeo od po 9,3 odsto startapa.

Kada je reč o lokaciji, 92,7 odsto startapa ima sedište u Srbiji, dok je manji broj onih koji su osnovali startap van granica zemlje razlog tome pronašao u pravnim i finansijskim faktorima.

Istraživanje je pokazalo da 13,9 odsto startapa ne planira dalju internacionalizaciju poslovanja, odnosno izlazak na nova tržišta. Ipak, većina je najčešće odabrala neko od tržišta za dalju internacionalizaciju.

„To daje pozitivnu sliku o globalnim ambicijama domaćih startapa“, ističe se u izveštaju.

Planovi u pogledu izlaska ili daljeg širenja na strana tržišta najčešće su usmereni na evropsko tržište. Izlazak na tržište Evropske unije (EU) planira 57,6 odsto startapa, 42,4 odsto kao svoju destinaciju vidi tržište Jugoistočne Evrope i 36,4 odsto druge evropske zemlje. Na tržište Sjedinjenih Američkih Država (SAD) planira da se proširi 20,5 odsto njih.

U skladu sa činjenicom da je inovativnost imperativ u ovoj oblasti, najvišom prosečnom ocenom ispitanici su ocenili inovativnost proizvoda sa 4,34, nešto niže inovativnost tehnologije – 3,85, i procesa – 3,75.

Obrazovna struktura osnivača startapa

Analiza rezultata istraživanja je pokazala da je prosečan osnivač startapa u Srbiji visokoobrazovan, odnosno da više od polovine ispitanika ima diplomu visokog obrazovanja. Najveći broj ispitanika ima master diplomu (36,4 odsto), potom slede osnivači sa fakultetskom diplomom (25,8 odsto), a oko 10 odsto ispitanika ima završene doktorske studije.

„Samo jedan osnivač je odgovorio da je napustio fakultet, što takođe ide u prilog razbijanju mita o uspešnom osnivaču startapa koji je dropout sa fakulteta u dvadesetim godinama. Takođe, ako uporedimo dobijene rezultate, vidi se da u ukupnom broju žena osnivača, ima više osnivačica sa diplomom visokog obrazovanja nego što je to slučaj kod muških osnivača“, ističe se u izveštaju.

Najviše ispitanika je steklo fakultetsku diplomu iz tehničko-tehnološke oblasti (31,8 odsto), nakon toga slede društveno-humanističke oblasti (29,1 odsto), zatim softversko-inženjerske oblasti (23,8 odsto), dok ostale oblasti čine zajedno oko 21 odsto.

Motivacija za osnivanje startapa

Najveći broj ispitanika (62,3 odsto) kao svoj glavni motiv za osnivanje startapa naveo je želju da ostvare svoj san, potom sledi motiv da komercijalizuju ideju (58,3 odsto), da iskoriste priliku na tržištu (56,3 odsto), da budu samostalni u radu (51 odsto) i da steknu materijalnu dobit. Ostali motivi su zastupljeni kod manjeg broja startapa.

Kao zanimljiv podatak navodi se da osnivači muškog pola više žele da iskoriste priliku na tržištu nego žene. Takođe, dodaje se da postoji statistički značajna povezanost muškog pola i motiva da se sledi primer uspešnih osoba koje su im služile kao uzor za pokretanje startapa.

Plan zapošljavanja u startapima

Prema rezultatima istraživanja, u narednih 12 meseci više od 95,2 odsto startapa planira da otvori nova radna mesta.

„Jedan od značajnih ekonomskih doprinosa koji startapi i ekonomija bazirana na inovacijama i znanju mogu da pruže upravo jeste kreiranje novih radnih mesta“, ističe se u izveštaju.

Ukupan broj startapa koji je učestvovao u istraživanju, njih 151, planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 novih članova tima, odnosno da kreiraju nova radna mesta namenjena prvenstveno visokoobrazovanim, mladim ljudima.

Kao jedan od tri najveća izazova u svom poslovanju startapi vide zapošljavanje kvalifikovanih članova tima. Prema rezultatima istraživanja, 58,9 odsto startapa smatra da je od svih ponuđenih oblasti najteže popuniti pozicije iz tehničkih oblasti. Zatim, 30,5 odsto od svih ispitanika je izabralo pozicije iz oblasti prodaje, 25,2 odsto pozicije senior menadžmenta, posle čega slede pozicije iz razvoja proizvoda, istraživanja i razvoja i marketinga.

S druge strane, oblasti kao što su su upravljanje ljudskim resursima i korisnička podrška ocenjene su kao najmanje problematičnim u procesu zapošljavanja.

Finansiranje i poslovanje startapa

Dva ključna kriterijuma od kojih je krenulo istraživanje jeste odakle je došao početni kapital i koliko je startap uspešan u stvaranju finansijskog kapitala. Prema rezultatima istraživanja, startapi su se u najvećem udelu finansirali iz sopstvenih sredstava (93,4 odsto) i grantova (52,3 odsto), a potom uz pomoć porodice i prijatelja (21,9 odsto). Manji udeo startapa je označio da su im izvori finansiranja bili inkubatori/akceleratori (14,6 odsto) i poslovni anđeli (11,9 odsto). Ostali (preduzetnički kapital, javne subvencije, EU programi, bankarski krediti, crowdfunding) su ispod 10 odsto udela.

„Visoki procenat startapa koji se finansiraju iz sopstvenih sredstava može uticati na sporiji rast i internacionalizaciju startapa u ranim fazama s obzirom na to da su to ciljevi na koje u velikoj meri utiče količina dostupnog kapitala“, upozorava se u istraživanju.

U istraživanju se navodi i da znatan broj startapa (42,4 odsto, odnosno njih 64) do sada nije dobio spoljne investicije. Potom slede oni koji su dobili između 50.000 i 100.000 evra (17,2 odsto), između 100.000 i 200.000 evra (10,6 odsto), a između 10.000 i 50.000 evra 9,9 odsto. Između jedan i pet miliona evra spoljnih investicija dobilo je 3,3 odsto (pet startapa) a 1,3 odsto (dva startapa) je dobilo više od pet miliona evra.

Istraživanje pokazuje i da najveći deo startapa planira da od trenutka anketiranja u narednih godinu dana prikupi između 500.000 i milion evra (15,9 odsto) i skoro isti broj planira da prikupi između 150.000 i 300.000 evra (15,2 odsto). Sledi 13,2 odsto startapa bez planiranih rundi finansiranja u narednih godinu dana. S druge strane, svega 0,7 odsto (jedan startap) izjavio je da planira da u narednih godinu dana prikupi više od 25 miliona evra eksternog kapitala.

Kada je reč o izvorima iz kojih startapi planiraju da prikupe kapital u narednih godinu dana, podaci pokazuju da najveći broj startapa planira finansiranje iz grantova (60,3 odsto) i fondova preduzetničkog kapitala (51 odsto). Nešto manje njih u svojim planovima računa na izvore kapitala kao što su poslovni anđeli (42,4 odsto), startap inkubatori/akceleratori i sopstveni izvori kapitala.

Ciljevi i podrška

Prema odgovorima ispitanika na pitanje koji su ciljevi trenutno posebno važni za njihov startap, najveći broj njih je označio razvoj proizvoda (78,1 odsto) i rast broja korisnika (67,5 odsto), a potom rast prodaje, internacionalizacija i profitabilnost.

Ovi rezultati su u skladu sa podatkom da veliki broj startapa koji su učestvovali u istraživanju još uvek razvija proizvod ili tek planira internacionalizaciju i unapređenje MVP-a.

Kada je reč o podršci, najveći udeo startapa ima očekivanja u pogledu poreskih olakšica, posebno onih koje su u vezi sa troškovima rada (70,9 odsto). Nešto manji udeo očekuje brže prilagođavanje propisa i zakona novim poslovnim modelima (47 odsto) i nove forme pokretanja startapa (41,1 odsto).

Startapi takođe očekuju sisteme podsticaja za otvaranje fondova preduzetničkog kapitala u Srbiji (36,4 odsto), kao i promovisanje preduzetničkog načina razmišljanja i razvoj digitalnih veština od predškolskog uzrasta (32,5 odsto) i unapređenje položaja preduzetništva u društvu (35,1 odsto).

Pored toga, 25,8 odsto startapa očekuje više mogućnosti za uključivanje zaposlenih u vlasničku strukturu kompanije, a isto toliko očekuje bolji pregled i viši nivo fleksibilnosti i transparentnost u finansiranju i promociji startapa.

Izazovi za startape u Srbiji

Najveći mapirani izazovi sa kojima se suočavaju startapi u Srbiji su finansiranje (64,2 odsto), a potom pridobijanje kupaca (42,4 odsto) i zapošljavanje kadra sa odgovarajućim znanjima i veštinama (41,7 odsto). Na osnovu odgovora 34,4 odsto ispitanika, kao relevantan izazov pojavljuje se i nedovoljna vidljivost Srbije na globalnom tržištu.

„Budući da je cilj velikog broja startapa dalji rast, važno je prepoznati da je nešto više od trećine startapa označilo koncept prodaje kao važan izazov. Dubinsko sagledavanje ovih izazova, omogućava razvoj programa podrške koji su u skladu sa potrebama startapa, a samim tim i brži razvoj ekosistema“, naglašava se u izveštaju.

Programska direktorka za startap ekosistem u Inicijativi Digitalna Srbija Nataša Škrbić u zaključku izdvaja nekoliko glavnih prostora na kojima bi trebalo da se radi, a tu spadaju informisanost o zaštiti intelektualne svojine, slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa.