Stiže misija MMF – u kakvoj formi ulazimo u treću reviziju aranžmana?

Timovi Vlade Srbije i Narodne banke po prvi put će se u ovoj godini sresti sa članovima misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a tema je treća revizija aranžmana sa našom zemljom koji je u međuvremenu od finansijskog postao aranžman iz predostrožnosti.

Treći krug razgovora o sporazumu vrednom 2,4 milijarde evra dočekujemo sa učešćem javnog duga u BDP od 48,3 odsto, privrednim rastom od 3,8 odsto u poslednjem kvartalu 2023. godine i inflacijom koja je usporila na 5,6 odsto u februaru. Ove godine nije planirano poskupljenje struje i gasa, ali bi zato na dnevnom redu razgovora mogla da se nađe tema promene načina obračuna cene za ta dva energenta za privredu.

Prvi sastanak misija MMF-a održaće sa predstavnicima Narodne banke Srbije, koja u ovoj godini računa na privredni rast u rasponu od tri do četiri odsto, sa centralnom projekcijom od 3,5 odsto. MMF, sa druge strane, i dalje računa da će srpski BDP rasti 3,3 odsto u 2024. godini, šta znači da su manje optimistični i od Vlade Srbije i od centralne banke.

Kada je reč o inflaciji, najnoviji podatak je da je rast cena usporio na 5,6 odsto u februaru, a guvernerka Jorgovanka Tabaković je na prezentaciji februarskog Izveštajao inflaciji izjavila da se njen povratak u granice cilja od 3±1,5 odsto očekuje sredinom ove godine, da bi se krajem godine približila centralnoj vrednosti cilja (od tri odsto), „što je nivo oko kojeg će se kretati i u srednjem roku“.

„Trenutno su najveći izvor neizvesnosti takve projekcije geopolitičke tenzije, koje su početkom ove godine i povećane kada je doveden u pitanje protok nafte i druge robe Crvenim morem i Sueckim kanalom“, rekla je guvernerka.

Ministarstvo finansija je uoči dolaska misije u Beograd objavilo Bilten javnih finansija u kome je dat presek ključnih kretanja u 2023. godini.

Osim podatka da je u poslednjem kvartalu 2023. zabeležen rast BDP od 3,8 odsto, u biltenu je navedeno je da je tokom prošle godine izvezena roba u vrednosti od 28,63 milijarde evra, što je povećanje od 3,7 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je uvezena roba u vrednosti od 36,86 milijardi evra ili za 5,5 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, pre svega usled pada vrednosti uvoza energenata.

Robni deficit u posmatranom periodu iznosio je 8,22 milijarde evra i manji je za 27,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„U 2023. godini, u odnosu na 2022, zabeležen je rast industrijske proizvodnje od 2,5 odsto. Posmatrano po nameni, najviše je doprineo rast proizvodnje energije od 4,5 odsto, kao rezultat rasta snabdevanja električnom energijom, gasom i parom“, stoji u najnovijem Biltenu javnih finansija.

Iako u dokumentu koji je objavljen po odobravanju druge revizije nema najava o planiranim poskupljenjima struje i gasa, jasno je da MMF i dalje pažljivo prati dešavanja u okviru EPS-a.

Jedan od ciljeva zacrtanih za ovu godinu je i da bude uspostavljen novi sistem određivanja cene električne energije, koji bi trebalo da zaživi od 1. novembra 2024. godine, dok bi novi sistem za određivanje cene gasa trebalo da stupi na snagu već 1. maja, pa se očekuje da će i ta tema biti otvorena tokom boravka misije u Beogradu.

„Novi sistem će omogućiti da se na uredan način ukine ograničenje cena električne energije. Takođe će uključivati elemente koji pomažu u zaštiti potrošača od prevelike kratkoročne volatilnosti na tržištima električne energije, kako bi Srbija zadržala status atraktivne investicione destinacije. Uklanjanje ograničenja visine cene struje sada kada se proizvodnja EPS-a stabilizovala, a regionalne cene električne energije postale umerene, podržalo bi konkurenciju u sektoru proizvodnje i snabdevanja električnom energijom u Srbiji, promovisanje energetske efikasnosti i olakšalo bi upravljanje rizicima za EPS“, navela je Vlada Srbije povodom tog cilja sadržanog u aranžmanu sa MMF-om.

Takođe, uoči početka martovskih razgovora o trećoj reviziji, šef delegacije MMF Donal Mekgetigen (Donal McGettigan) je u izjavi za RTS domaću ekonomiju nazvao „otpornom“, ali i ukazao na važnost balansiranja javnih ulaganja i visine javnog duga.

„Ako se osvrnemo na nekoliko poslednjih godina, Srbija je imala mnogo javnih ulaganja, a to se poklopilo sa smanjenjem javnog duga, stabilnim javnim finansijama i dobrim izgledima za održivost javnog duga. Razlog za to je što se ovo investiranje sprovodi u kontekstu čvrstog fiskalnog upravljanja i, posebno, jake kontrole nad izdvajanjima za penzije i plate, što je veoma skupo“, rekao je Mekgetigen.

Zato, kako ističe, u MMF-u smatraju da je potrebno voditi računa o tim velikim investicijama i velikim izdvajanjima, kao i da se treba strogo pridržavati novih fiskalnih pravila.

„Takođe je potrebno dobro upravljati javnim ulaganjima i paziti da budu pažljivo odabrana“, naglasio je Mekgetigen uoči sastanka u Narodnoj banci Srbije.