Sudsko rešavanje radnih sporova veliki trošak za poslodavce

Ukoliko ste poslodavac, sigurno ste bar jednom strahovali od radnog spora sa zaposlenim jer kada jednom zakuca na vaša vrata nećete imati drugog načina nego da se mukotrpno i dugo borite za rešenje putem suda.

Posledice radnih sporova je gotovo nemoguće predvideti, a mogu teško pogoditi celokupno poslovanje i koštati mnogo novca. Zato je svaka prevencija radnih sporova bolja od bilo kakvog sudskog rešavanja.

Kako biste sprečili radne sporove, ključno je da utvrdite šta može da ih prouzrokuje. Jedan od najčešćih predmeta sporova je nezakonit otkaz ugovora o radu.

“Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ostavlja najviše prostora za nastanak radnih sporova. Ovakav otkaz je, naravno, dozvoljen, ali samo ako se ispune uslovi predviđeni zakonom o radu, da za to postoji opravdan razlog i da je ispoštovana zakonom predviđena procedura”, objašnjava za Biznis.rs advokat Mina Radojević iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Zakon predviđa da opravdan razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca postoji kada zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Takođe, ukoliko svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu.

“I kada postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac je dužan da ispoštuje pravo zaposlenog na odbranu. Tačnije, ukoliko zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, poslodavac je dužan da ga prethodno pisano obavesti u vezi sa nedostacima u radu, da mu da dodatna uputstva i ostavi mu rok da svoj rad poboljša. Odnosno, ukoliko zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu disciplinu, poslodavac prethodno mora da ga upozori na postojanje konkretnog razloga za otkaz i da mu omogući da se o tome izjasni”, navodi Radojević i savetuje poslodavce da, zbog ogromnog broja sudskih sporova u kojima je pravo zaposlenog na odbranu povređeno, dobro prouče zakonom predviđenu proceduru.

Prema rečima naše sagovornice, neretko se dešava da poslodavci odbijaju da zaposlenom isplate ostvarenu zaradu ili pak ne isplate zaradu u zakonom predviđenom roku. Prema Zakonu, zarada se isplaćuje najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Zbog kršenja ovog prava od strane poslodavca, zaposleni može da pokrene sudski postupak podnošenjem tužbe za isplatu neisplaćene zarade.

Neplaćanje otpremnine

Zakonom je propisano da, ukoliko je došlo do prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju ili zbog proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, zaposleni ima pravo na otpremninu.

Otpremina se u slučaju odlaska zaposlenog u penziju isplaćuje u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji.

Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

“Treba obratiti pažnju i na to da se prava na otpremninu niko ne može odreći. Naime, poslodavci u nekim slučajevima pokušavaju da izbegnu isplatu otpremnine potpisujući sporazume sa zaposlenim koji odlazi u penziju ili je tehnološki višak kojima se to lice odriče otpremnine. Sudovi su, međutim, doneli niz odluka kojima je potvrđeno da se prava na otpremninu niko ne može odreći, kao ni iznosa koji je utvrđen u rešenju o prestanku radnog odnosa”, objašnjava advokat Mina Radojević.