Suncokret na berzi blizu 60 dinara za kilogram, proizvođači dobijali oko 50

Otkupne cene suncokreta u Srbiji na početku žetve kretale su se od 40 do 42 dinara po kilogramu, dok se na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom septembra, kada je na tržište pristizao deo novog roda, trgovalo po prosečnoj ceni od oko 52 dinara po kilogramu, bez PDV-a. Tokom oktobra zabeleženi su i ugovori po ceni od 59,92 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Ipak, konačne otkupne cene koje su veliki otkupljivači ponudili proizvođačima uglavnom su ostale na nivou od oko 50 dinara po kilogramu, uključujući nadoknadu od osam odsto za poljoprivrednike koji nisu u sistemu PDV-a, tvrdi Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“.

Prema njegovim rečima, otkupljivači su imali prostora da ponude znatno više cene, ali to nisu učinili, zbog čega je „ova godina za proizvođače suncokreta izgubljena“.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se očekuje da će ovogodišnja proizvodnja suncokreta dostići 611.797 tona, što je 1,8 odsto više nego prethodne godine, prvenstveno zahvaljujući većim površinama pod ovom uljaricom. Žetvena površina iznosi 257.816 hektara, a prosečan prinos procenjen je na 2,4 tone po hektaru. Na prinose su negativno uticali izražena suša i dugotrajan toplotni talas tokom jula i avgusta.

Kako se navodi u izveštaju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, od procenjene proizvodnje suncokreta u domaćim industrijskim kapacitetima moglo bi da se proizvede oko 246.000 tona suncokretovog ulja, jednog od najznačajnijih izvoznih proizvoda dobijenih preradom ove uljarice.

Uz domaću potrošnju od oko 80.000 tona i raspoložive zalihe, za izvoz bi moglo da bude dostupno oko 180.000 tona ulja, koliko je iznosio i izvoz u prethodnoj 2025/26. godini. Procenjena proizvodnja suncokretove sačme od oko 246.000 tona trebalo bi da zadovolji domaće potrebe i omogući izvoz blizu 100.000 tona.

Otkupna cena daleko ispod očekivanja proizvođača

U razgovoru za Biznis.rs Nedeljko Savić ističe da su veliki otkupljivači suncokreta uglavnom zaključili otkupnu cenu na 50 dinara po kilogramu.

„Delta Agrar je izašao sa cenom od 49,6 dinara sa PDV-om prema otkupljivačima. To znači da bi proizvođač koji je predao robu i čiji je suncokret završio u Delti dobio oko 50 dinara po kilogramu, uključujući PDV nadoknadu od osam odsto. To znamo na osnovu informacija koje smo dobili od firmi koje su im isporučivale robu. Gebi se drži cene od 48 dinara plus PDV za otkupljivače, što nije cena za proizvođače. Posrednici u otkupu počeli su da zaključuju cenu na oko 50 dinara. To su firme koje prikupe od 1.000 do 2.000 tona robe, a zatim je isporučuju velikim kompanijama“, objašnjava Savić.

Prema njegovim rečima, ni druge velike uljare, poput Dijamanta, nisu ponudile značajnije više cene. Na području na kojem posluje, kako navodi, Uljarica Nova takođe zaključuje cenu na 50 dinara po kilogramu, dok se slična cena primenjuje i kod otkupljivača koji rade za Trans-Oil.

Proizvođači su, međutim, očekivali više na osnovu kretanja cena sirovog suncokretovog ulja na međunarodnom tržištu. Savić smatra da su, s obzirom na te cene, uljare mogle da ponude znatno više za sirovinu.

„Na tim cenama proizvođačima je, faktički, ostalo između 10 i 12 dinara manje po kilogramu od onoga što su realno mogli da dobiju. Uljare su nam uvek govorile da cenu određuje vrednost sirovog ulja u najvećim lukama. Sa cenama sirovog ulja koje se kreću od 1.200 do 1.500 dolara po toni, mogle su da plate 65 dinara za sirovinu“, navodi Savić.

Podsetimo, predstavnici pojedinih uljara najavili su 10. septembra da će objaviti konačne otkupne cene suncokreta, koje bi trebalo da budu znatno više od tada važeće akontne cene od oko 40 dinara po kilogramu. To je saopšteno nakon sastanka u Vladi Srbije, održanog na inicijativu poljoprivrednih proizvođača, na kojem se razgovaralo o rastu troškova proizvodnje, odnosu cena repromaterijala i poljoprivrednih proizvoda, kao i aktuelnim izazovima na tržištu suncokreta.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ ocenjuje da se uljare nisu držale obrazloženja na koje su se ranije pozivale prilikom određivanja otkupne cene. Smatra da je Ministarstvo trgovine trebalo da ispita da li je došlo do nedozvoljenog dogovaranja.

„Država je trebalo da utvrdi da li su se oni zapravo dogovorili da nam plate istu cenu i da zapreti pokretanjem postupka zbog kartelskog udruživanja. Međutim, reakcija je izostala. Ako je već tako napravljen ceo sistem, u kojem su uljare prodate stranom i domaćem kapitalu, mi kao proizvođači tražili smo od Ministarstva poljoprivrede da posreduje i pomogne nam da dobijemo cenu koju zaslužujemo“, zaključuje Savić.