Sve veći broj pijačnih prodavaca, ali profit u padu

Delatnost trgovine na malo ostalom robom na tezgama i pijacama beleži kontinuiran rast broja registrovanih preduzeća, ali finansijski pokazatelji otkrivaju da povećanje obima poslovanja ne prati i rast zarade. Naprotiv, sektor se i dalje suočava sa izazovima koji utiču na njegovu ukupnu profitabilnost.

Prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall u 2025. godini u ovoj delatnosti poslovalo je 2.989 preduzeća, što je 73 više nego godinu dana ranije, dok je u odnosu na 2023. godinu broj privrednih društava povećan za 167. Posmatrano u dužem periodu, vidi se da interesovanje za poslovanje na pijacama i tezgama ne opada, uprkos konkurenciji modernih maloprodajnih lanaca i razvoju elektronske trgovine.

Rast broja učesnika na tržištu pratio je i rast ukupnih prihoda. Oni su sa 1,61 milijarde dinara u 2023. povećani na 1,77 milijardi u 2024, da bi u 2025. dostigli 1,92 milijarde dinara. To predstavlja rast od gotovo 20 odsto u odnosu na period od dve godine, što pokazuje da promet u ovom segmentu maloprodaje nastavlja da raste.

Međutim, ukupna ostvarena dobit povećana je sa 42,37 miliona dinara u 2023. na 47,95 miliona u 2024, a zatim na 55,67 miliona dinara u 2025. godini. Iako je rast dobiti evidentan, on je znatno sporiji od rasta prihoda.

Gubici i dalje veći od dobiti

Posebno je zanimljivo da su ukupni gubici u 2025. godini iznosili 67,31 milion dinara. To jeste značajno manje nego 2024. godine, kada su dostigli čak 85,58 miliona dinara, ali su i dalje viši nego ukupna ostvarena dobit sektora.

Zbog toga je zbirni finansijski rezultat i dalje negativan. U 2025. godini razlika između dobiti i gubitka iznosila je minus 11,64 miliona dinara. Iako je to znatno povoljniji rezultat nego godinu ranije, kada je minus dostigao 37,63 miliona dinara, sektor još nije uspeo da pređe u zonu ukupne profitabilnosti. Istovremeno, rezultat je vrlo sličan onom iz 2023. godine, kada je neto finansijski saldo bio negativan 12,21 milion dinara.

Ovakvo kretanje sugeriše da je 2024. godina predstavljala posebno težak period za ovu delatnost, dok je tokom 2025. došlo do delimičnog oporavka. Ipak, oporavak još nije dovoljan da bi ukupan rezultat postao pozitivan.

Trgovci na pijacama poslednjih godina suočavaju se sa višim troškovima nabavke robe, zakupa prodajnih mesta, transporta i rada. Istovremeno, mogućnost značajnijeg povećanja prodajnih cena često je ograničena kupovnom moći stanovništva, pa deo povećanih troškova ostaje na teret samih trgovaca.

Veći broj firmi, ali manji broj zaposlenih

Zanimljiv je i podatak o zaposlenosti. Broj zaposlenih u ovoj delatnosti već nekoliko godina stagnira i čak beleži blagi pad. Sa 391 zaposlenim u 2023. godini broj je smanjen na 389 u 2024, odnosno na 378 zaposlenih u 2025. godini.

To znači da rast broja registrovanih preduzeća nije praćen zapošljavanjem novih radnika. Naprotiv, prosečan broj zaposlenih po preduzeću dodatno je smanjen, što potvrđuje da najveći deo ovog sektora čine veoma mala privredna društva koja posluju sa minimalnim brojem zaposlenih ili se u velikoj meri oslanjaju na rad vlasnika i članova porodice.

Takva struktura karakteristična je upravo za pijačnu trgovinu, gde se poslovanje često zasniva na porodičnom radu, bez potrebe za većim brojem formalno zaposlenih. Zbog toga rast broja firmi ne znači automatski i rast zaposlenosti.

Niško preduzeće lider po ostvarenom profitu

Najveći promet u delatnosti trgovine na malo ostalom robom na tezgama i pijacama, tokom sve tri godine ostvarilo je JKP Tržnica Niš. Prihodi su sa 288,6 miliona dinara u 2023. godini blago pali na 279,2 miliona u 2024, da bi u 2025. porasli na rekordnih 327,2 miliona dinara.

Međutim, dobit nije pratila tako snažan rast prihoda. Ona se kretala od 761.000 dinara u 2023, preko 888.000 u 2024, do 989.000 dinara u 2025. godini. Istovremeno, broj zaposlenih smanjen je sa 123 na 117, što ukazuje na racionalizaciju poslovanja, ali i na činjenicu da upravljanje pijacama predstavlja komunalnu delatnost sa znatno drugačijom strukturom troškova nego klasična trgovina.

Sličan obrazac vidi se i kod JP Pijaca Leskovac. Ovo javno preduzeće povećalo je prihode sa 129,5 miliona dinara u 2023. na 136,7 miliona u 2025. godini, ali je dobit u istom periodu smanjena sa 6,48 miliona na 4,59 miliona dinara. Broj zaposlenih opao je sa 68 na 61, što govori da ni rast prometa nije bio dovoljan da očuva prethodni nivo profitabilnosti.

Potpuno drugačiju priču predstavlja preduzeće VIŠ iz Pančeva, koje je jedan od najvećih dobitnika posmatranog trogodišnjeg perioda. Prihodi su sa 38 miliona dinara u 2023. skočili na više od 97 miliona dinara u 2024. i ostali gotovo nepromenjeni tokom 2025. godine. Međutim, dobit je rasla mnogo brže od prihoda. Sa 1,32 miliona dinara u 2023. povećana je na 5,4 miliona u 2024, a zatim gotovo udvostručena na čak 9,94 miliona dinara u 2025. godini. Posebno je zanimljivo da je sve to ostvareno sa samo tri zaposlena tokom čitavog perioda, što ovu firmu svrstava među najefikasnije u celoj delatnosti.

Sličan primer predstavlja i Pajić iz Novog Sada. Iako su prihodi pali sa 19,1 milion dinara u 2023. na oko 14 miliona u 2024, dobit je istovremeno porasla sa 1,92 miliona na čak 4,65 miliona dinara. To pokazuje da povećanje prihoda nije jedini put ka većoj zaradi, već da optimizacija troškova može imati još veći efekat. U 2025. godini ova firma više nije među deset najprofitabilnijih.

Među preduzećima koja su zadržala visoke prihode tokom sve tri godine nalazi se i Majo Vujović – Trgovina Dren Novi Sad. Prihodi su rasli sa 179,9 miliona dinara u 2023. na 184,8 miliona u 2024, ali su u 2025. pali na 169,1 milion dinara. Dobit je istovremeno bila u konstantnom padu – sa 2,72 miliona na 2,66 miliona, a zatim na 1,86 miliona dinara. Broj zaposlenih smanjen je sa šest na pet, što ukazuje da je firma poslovala u znatno zahtevnijim tržišnim uslovima nego prethodnih godina.

Zanimljiv je i razvoj Predraga Isailovića – STR Đoša iz Novog Sada, koji se prvi put pojavljuje među vodećim firmama 2024. godine. Prihodi su povećani sa 138,3 miliona na gotovo 150 miliona dinara u 2025, dok je dobit porasla sa 2,62 na 3,58 miliona dinara. Sa svega šest zaposlenih, ovo preduzeće ostvaruje izuzetno visok prihod po zaposlenom.

Među manjim trgovcima posebno se izdvaja Dva Dolara iz Beograda. Prihodi su povećani sa 15,9 miliona u 2024. na 17,8 miliona dinara u 2025. godini, dok je dobit porasla gotovo za polovinu – sa 2,24 na 3,27 miliona dinara. To pokazuje da se i u malim porodičnim trgovinama može ostvariti značajan rast profitabilnosti bez velikog povećanja broja zaposlenih.

Podaci pokazuju i da se sastav najuspešnijih firmi iz godine u godinu menja. Pojedini preduzetnici koji su bili među vodećima 2023. godine, poput STR Ilija, kasnije nestaju sa liste, dok se pojavljuju nova preduzeća, poput Fresh Fruit iz Beograda, koji je već u prvoj godini među vodećima ostvario prihod od 48,5 miliona i dobit od 2,55 miliona dinara.

Još jedna karakteristika ovog sektora jeste izrazito mali broj zaposlenih. Većina privatnih firmi koje ostvaruju milionsku dobit zapošljava između jednog i šest radnika, a pojedine posluju čak i bez formalno prijavljenih zaposlenih. Nasuprot tome, javna preduzeća imaju desetine ili više od stotinu zaposlenih, ali ostvaruju znatno nižu dobit u odnosu na ostvareni promet.