Telekom Srbija ili kupci njegove obveznice: Ko je bolje prošao na tržištu?

Telekom Srbija uspeo je da plasira 900 miliona dolara vrednu emisiju korporativnih obveznica uz kamatu od sedam odsto, da bi potom valutnim hedžingom „pretvorio“ taj iznos u evre, a kamatu spustio na 5,9 odsto.

O tome da li je uspeo da nabavi povoljna sredstva za refinansiranje duga ili bi bilo bolje da je – umesto da ide u Irsku – Telekom ostao u Beogradu i pokušao da refinansira obaveze „kod kuće“, razgovarali smo sa profesorom Univerziteta Singidunum Nikolom Stakićem.

„Pozdravljam izdavanje obveznice kao čin prikupljanja kapitala, kako bismo se malo distancirali od tradicionalnog bankarskog kreditiranja“, kaže za Biznis.rs profesor Stakić, ali odmah upozorava da se radi o pozamašnoj sumi.

„Pored vrednosti emisije, veliko je bilo i interesovanje. To ukazuje da je ponuda bila atraktivna za investitore, što i ne čudi s obzirom na izdašnu kuponsku stopu od sedam odsto i odluku da se ide na emisiju za dolarsko tržište, koje je likvidnije od onog u evro znaku“, objašnjava.

Dobra stvar je, kako ističe, što je odmah urađen valutni hedžing – a to je u saopštenju potvrdio i generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić koji je podsetio da je potražnja za obveznicama bila sedam puta veća od ponude i da je iznosila 5,5 milijardi dolara, kao i da je već posle 10 minuta od emitovanja ponuda potencijalnih kupaca dostigla milijardu dolara.

„Emisija od 900 miliona dolara zaključena je sa dolarskom kamatnom stopom od sedam odsto godišnje, i nakon hedžiranja valutnog rizika iz dolara u evro konačna kamatna stopa iznosiće oko 5,9 odsto u evrima“, istakao je Lučić u saopštenju.

Profesor Stakić kaže da spuštanje kamate ispod šest odsto uz valutni hedžing odgovara ustaljenoj praksi, jer su emisije u dolarima obično malo skuplje za emitente koji nisu sa „dolarskog područja“.

„Kamata od 5,9 odsto pritom odgovara kreditnom rejtigu Telekoma kao izdavaoca. Ukoliko uporedimo sa obveznicama države u evrima i ročnosti od pet godina, možemo videti da se njihova cena kreće oko 3,7 odsto, što znači da taj ‘spred’ od oko dva procentna poena upravo odražava razliku u rejtingu između države i Telekoma Srbija“, kaže Stakić.

Njegovo mišljenje je da će kamata dobijena za obveznicu spustiti prosečnu cenu po kojoj se Telekom Srbija zadužio u prethodnom periodu, a pogotovo ako se uzme u obzir da je veliki deo tih pozajmica na kratak rok, kao i da su obaveze sa varijabilnim kamatnim stopama vezanim za kretanje euribora koji beleži rast od 2022. godine naovamo.

Na naše pitanje da li se kao dobra ideja pokazala odluka da se ide u inostranstvo kako bi se refinansirale postojeće obaveze, Stakić odgovara potvrdno.

„Ukoliko se setimo da oko polovinu Telekomovog duga od blizu 400 milijardi dinara čine kratkoročne, skupe pozajmice, onda ima smisla refinansirati deo tih obaveza iz ove emisije“, zaključio je naš sagovornik, uz savet da ne treba gubiti iz vida ukupna zaduženja.

Globalna rejting agencija S&P je, inače, povodom odluke o dodeli preliminarnog rejtinga na nivou BB- Telekomu i njegovoj obveznici, u obrazloženju naveo da naša kompanija planira da emituje oko milijardu evra obveznica za refinansiranje nekih od obaveza koje dospevaju u periodu od 2024. do 2026. godine.

„Očekujemo da će zaduženost kompanije prema kriterijumu S&P Global Ratings dostići iznos od 5,2 puta EBITDA u 2024. i 4,2 puta EBITDA u 2025. godini. Telekom je prijavio da zaduženja na nivou Grupe iznose blizu tri milijarde evra do 2024. godine“, stoji u analizi S&P.