Transformacija EPS-a: Dok je „policajaca“ veće su šanse za sprovođenje reformi

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završila je u utorak prvu posetu povodom sprovođenja 2,4 milijarde evra vrednog aranžmana sa Srbijom, a istoga dana Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) je, posle nekoliko dana „zatezanja“, usvojio statut kojim se omogućava transformacija tog preduzeća u zatvoreno akcionarsko društvo.

Novi aranžman sa MMF počiva na dogovoru o reformi energetskog sektora, ali je, kako za Biznis.rs ocenjuje glavni broker „Momentuma“ Nenad Gujaničić, pitanje da li je to dovoljno da naša najveća energetska kompanija počne efikasnije da posluje.

Osnov za transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo, prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović, postoji još od 2014. godine, ali je taj proces ušao u završnicu tek sa okončanjem pregovora o novom aranžmanu sa MMF-om.

Đedović u izjavama koje je davala tim povodom ističe da je ključni razlog za transformaciju taj da se bolje urede odnosi države i te kompanije, kao i da se profesionalizuje upravljanje, sa ciljem poboljšanja poslovanja. Gujaničić, koji je tokom godina pratio brojne pokušaje korporativizacije u javnom i državnom sektoru, vrlo je uzdržan kada je reč o efektima takvih mera jer su se, kako kaže, svi dosadašnji pokušaji tranformacije ključnih javnih preduzeća pokazali kao jalovi.

„Glavni razlog dosadašnjih neuspeha na ovom putu je izostanak političke volje i nepostojanje jasne želje da se odmakne u tim procesima. Da li će sada efekti biti drugačiji zbog aktuelne situacije sa kompanijom i aranžmana sa MMF-om teško je reći, ali su svakako šanse veće u situaciji kada izvršna vlast ima ‘policajca’ u vidu međunarodnih finansijskih institucija“, kaže Gujaničić za Biznis.rs.

Ministarka Đedović je, takođe, naglasila da neće biti privatizacije EPS-a, a nakon prvobitnog odbijanja Nadzornog odbora te kompanije da usvoji novi statut pojasnila je i kakva će biti uloga tog, ali i drugih tela u okviru nove organizacije kompanije.

„EPS ima jednog akcionara, državu, i nameravamo da tako i ostane. Država je jedna, jedan akcionar, jedan glas. Nije tačno da skupština bira direktore, već to čini Nadzorni odbor. Skupština ima reducirana ovlašćenja, donosi strateške odrednice, a i za to je potrebna odluka vlade. Većina odluka se prenosi na Nadzorni odbor. Mi idemo ka modernom korporativnom upravljanju, idemo ka profesionalizaciji“, rekla je ministarka.

Gujaničić, međutim, naglašava da transformacija kompanije u formu akcionarskog društva ima smisla samo ako se na kraju tog put kompanija pojavi na berzi.

„Akcionarsko društvo koje nije kotirano na berzanskom tržištu ne može da bude efikasno niti da koristi prednosti ove organizacione forme, jer bi mu nedostajala kontrola tržišta kroz mehanizam berzanske cene. Šta će konkretno biti sa EPS-om teško je reći, ali je sigurno da će odluka o kotiranju na berzi biti najbolji pokazatelj da li je u pitanju suštinska ili samo nominalna transformacija. Treba napomenuti da je EPS predmet zakona o pravu na besplatne akcije i da bi građani trebalo da raspodele 15 odsto kapitala, a nešto manji kolač i bivši i sadašnji zaposleni u EPS-u“, ističe Gujaničić.

Podsetimo da je šef misije MMF Donal Mekgetigen na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu naglasio da je u toku rad na novom Zakonu o javnim i državnim preduzećima i budući propis nazvao „neverovatno važnim“ za povećanje nezavisnosti poslovanja i profesionalizacije upravljanja.

Objavljen je i nacrt Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji je trenutno na javnoj raspravi. Taj propis predviđa promenu pravne forme javnih preduzeća i to tako što će ona postati akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, a na osnovu kriterijuma za izbor pravne forme koji donosi Vlada Srbije.

U tekstu nacrta, koji je objavljen na portalu Ministarstva privrede, stoji i da bi ovaj zakon trebalo da počne da se primenjuje 1. januara 2024. godine, kao i da se prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije.

Na naše pitanje od čega će zavisiti da li će takva preduzeća poboljšati svoje poslovne performanse, Gujaničić odgovara da je ključni sastojak za transformaciju državnih preduzeća ili onih sa dominantnom ulogom države – politička volja.

„Ako ona postoji onda su otklonjene sve prepreke za sprovođenje transformacije ovih kompanija u efikasna preduzeća koja posluju na tržišnim principima. Nažalost, već na ovom prvom koraku je jasno da će se teško odmaći dalje s obzirom na izuzetno jake interese u ovim kompanijama koje je teško razbiti. Ako bi se, pak, ovo moglo rešiti, ne treba mnogo pameti za transformaciju ovih kompanija, dovoljno je pogledati uspešne primere kojih su pune razvijene privrede Istočne Evrope„, zaključio je Gujaničić.