Trošak testiranja zaposlenih ne mora da bude dodatno oporezovan

Rekordan broj obolelih koji se beleži od početka godine i različiti sojevi korona virusa doprineli su da je sve veći broj zaposlenih trenutno na bolovanju. I dok se pojedine velike kompanije trude da pruže najbolji tretman svojim radnicima, druge, naročito manje privatne firme, ne znaju kako da izađu na kraj sa svim troškovima i nedostatkom radne snage.

Tretman troškova testiranja zaposlenih posebno je pitanje. Isplata po ovom osnovu može biti tretirana kao trošak kompanije – bez dodatnog oporezivanja ili kao zarada zaposlenog – sa dodatnim oporezivanjem. Tretman zavisi od načina plaćanja i internih dokumenata koji su usvojeni na nivou kompanije.

“Kako biste izbegli plaćanje dodatnih poreza na osnovu ovih isplata potrebno je ispuniti dva uslova. Prvo – propisati za sve zaposlene jednak tretman u smislu da svi zaposleni imaju pravo na testiranje i pokriće troškova testiranja. To se može realizovati ili kroz dopunu Ugovora o radu ili kroz posebnu Odluku, odnosno interni akt. Drugi uslov je da se plaćanje troškova testiranja izvrši direktno u zdravstvenoj ustanovi koja vrši testiranje”, kaže za Biznis.rs poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting Aleksandar Trifunović.

Ukoliko se, pak, troškovi testiranja na Covid -19 isplate zaposlenom direktno na njegov tekući račun, ova isplata ima tretman zarade i biće oporezovana punim porezima i doprinosima.

Zaposleni koji je privremeno sprečen za rad, zbog izolacije usled pojave bolesti u njegovoj okolini ili zbog potvrđene zaraze, ima pravo na nadoknadu u visini od 65 odsto osnovne zarade, objašnjava naš sagovornik i dodaje da, iako je na snazi preporuka Vlade Srbije da se bolovanje isplaćuje 100 odsto, ona nije obavezujuća.

“Ukoliko se poslodavac rukovodi preporukom neophodno je prilagoditi interne akte na nivou kompanije (pravilnik o radu, ugovor o radu, odluka). Za prvih 30 dana sprečenosti za rad naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, a za bolovanje duže od 30 dana naknadu obračunava i isplaćuje poslodavac, a refundira RFZO”, navodi Trifunović.

Deficit radne snage sve veći

Da je trenutna situacija prouzrokovala veliki deficit radne snage, što je problem i za poslodavce i za zaposlene, za Biznis.rs potvrđuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.

“Problem još uvek nije drastičan i preterano zabrinjavajući, naročito posle smanjenja karantina i izolacije na sedam dana. Evidentno je da postoji problem i da će on postojati i posle završetka pandemije jer se Srbija suočava sa manjkom radne snage, naročito zanatskih struka”, navodi Savić i dodaje da pojedine velike fabrike i kompanije smanjuju obim proizvodnje.

“To je recimo slučaj u Gorenju Valjevo ili Železari Smederevo. Dakle, sve ove velike fabrike smanjuju obim procesa proizvodnje upravo zbog manjka radne snage. Ujedno, ove velike kompanije shvatile su vrlo ozbiljno nedostatak i eventualni manjak radne snage, tako da su znatno više i od same države preduzele mere zaštite od Covida-19”, kaže naša sagovornica.

Kao kompanije koje su preuzele dobre modele poslovanja iz svoje matične zemlje, Savić upravo navodi ove dve firme. Kao poslodavac, firma Gorenje jednom nedeljno organizuje testiranje svih zaposlenih i to o trošku kompanije, dok se u Železari Smederevo sprovode izuzetno rigorozne mere zaštite. Strogo se vodi računa o distanci zaposlenih u proizvodnim halama i ne može ni da se zamisli da u krugu fabrike neko ne nosi masku.

“Same kompanije potpuno su svesne da mogu doći u situaciju da nema ko da im radi i preduzele su izuzetno ozbiljne mere. Sa druge strane, recimo, u namenskoj industriji su te mere mnogo ‘labavije’ i tu se mere poštuju neoporedivo lošije nego što je slučaj u ovim kompanijama”, ističe predsednica ASNS-a.

Različita situacija u državnom i privatnom sektoru

Što se tiče samog bolovanja, situacija je različita u državnom i privatnom sektoru. Jedino što je jasno, kaže Savić, to je da na osnovu uredbe koje je Vlada Srbije donela, zaposleni u zdravstvu, prosveti, vojsci i policiji dobijaju 100 odsto naknade bolovanja.

“Preporuku Vlade Srbije u 90 odsto slučajeva prihvatio je javni sektor i on isplaćuje naknadu bolovanja od 100 odsto. U privatnom sektoru je oko 85 odsto onih koji isplaćuju zakonski osnov od 65 odsto, a negde oko 15 odsto poslodavaca isplaćuje nadoknadu od 100 odsto na osnovu preporuke vlade. Primera radi, 100 odsto naknade isplaćuju kompanije Philip Morris iz Niša, Bambi iz Požarevca, Generali osiguranje. Dakle, sve veće i bolje stojeće kompanije”, dodaje ona.

Upravo zbog različitih aršina i načina isplate naknade bolovanja u javnom i privatnom sektoru došlo je do velikog problema širenja zaraze, jer mnogi radnici i zaposleni u privatnom sektoru koji su imali blage simptome nisu prijavljivali da su Covid pozitivni, nego su nastavili da dolaze na posao ne želeći da im se i onako male zarade dodatno umanjuju, ukazuje Savić.

“S druge strane, pojedini poslodavci, a njih nije malo, davali su stimulacije svim zaposlenima koji tokom jednog meseca nisu imali ni dan bolovanja, tako da su iz svih tih razloga mnogi koji su bili sa blagim simptomima nastavili da idu na posao, ne želeći da imaju umanjenje zarade”, zaključuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).