U Srbiji 318.000 ljudi traži posao, raste nezaposlenost žena

U Srbiji je u prvom kvartalu 2023. godine bilo zaposleno 2,8 miliona građana, dok je posao tražilo 317.800 nezaposlenih. Van radne snage je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), bilo 2,5 miliona ljudi starijih od 15 godina.

U analizi tržišta rada za prvi kvartal 2023. godine rezultati istraživanja pokazuju da je stopa nezaposlenosti iznosila 10,1 odsto i u poređenju sa četvrtim kvartalom 2022. godine viša je za 0,7 procentnih poena (p.p.), pri čemu je broj ljudi bez posla povećan za 25.200, dok je broj lica van radne snage manji za 61.400.

Komentarišući aktuelne podatke sa tržišta rada profesor Zoran Stojiljković kaže da je prva stvar pitanje koliko među neaktivnima ima onih koji nisu ni penzioneri niti se nalaze u procesu školovanja, jer je to indicija koliko ljudi radi cirkularno u inostranstvu ili na platformama ili je odustalo od traganja za poslom. Samo svi ti podaci zajedno daju realan broj nezaposlenih u prostoru neformalne ekonomije.

“Podatak o novih 25.000 nezaposlenih je upozoravajući, ali ne i alarmantan. Ipak, treba očekivati da će sa recesijom evropskih privreda on najverovatnije rasti i dalje. Pitanje je i šta se dešava sa ponudom poslova na sivom tržištu i platformama i aplikacijama, što tek onda u celini govori o kretanju uposlenosti i realnom standardu ljudi”, ocenjuje profesor.

On dalje navodi da je zanimljiv nalaz Demostata da gotovo dve trećine ispitanika smatra da nema pristojnog života bez šestocifrene zarade, odnosno plate preko 100.000 dinara.

“Visoka stopa inflacije, kao i potrošačka korpa, ove godine su tolike da je plata od 100.000 dinara realno očekivana zarada koja to može relativno da pokrije. Ali problem je u tome što samo šest odsto zaposlenih ima toliku platu”, objašnjava Stojiljković.

Podaci RZS, regionalno posmatrano, pokazuju da je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2023. u poređenju sa prethodnim zabeležila pad u Beogradskom regionu (sa 7,8 na 7,6 procenata) i Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (sa 10,4 na 10,2 odsto), nasuprot Regionu Vojvodine (sa 7,8 na 8,8 odsto) i Regionu Južne i Istočne Srbije (sa 12,3 na 14,9 procenta), gde je stopa nezaposlenosti zabeležila rast.

“Regionalne disproporcije govore o nepostojanju odgovarajuće strategije razvoja, pri čemu je zaostajanje Vojvodine, odnosno njenih ruralnih delova, važna indikacija, jer se radi o već dugo prisutnom trendu”, ocenjuje naš sagovornik.

Takođe, analiza tržišta rada pokazuje da stopa nezaposlenosti muške populacije beleži rast u regionu Vojvodine sa 7,8 na 9,3 odsto i Južne i istočne Srbije sa 12,7 na 14,1 odsto, dok nasuprot tome pad stope nezaposlenosti beleže region Šumadije i Zapadne Srbije sa 10,1 na 9,9 odsto i Beogradski region sa 8,5 na 6,8 procenata.

Kada je u pitanju stopa nezaposlenosti žena, rast je zabeležen u gotovo svim regionima, i to u Beogradskom regionu sa sedam na 8,4 odsto, regionu Vojvodine sa 7,7 na 8,2 odsto, i regionu Južne i istočne Srbije sa 11,7 na 16,1 procenat, sa izuzetkom regiona Šumadije i Zapadne Srbije, koji je ostvario pad sa 10,9 na 10,5 odsto.

Komentarišući rast nezaposlenosti žena, profesor Zoran Stojiljković kaže da ti podaci ukazuju da su u krizi sektori usluga gde su one najzastupljenije. Čini se, na osnovu pada prometa, pre svega u trgovini.

Kretanje stopa zaposlenosti i nezaposlenosti starijih od 15 godina

Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u prvom kvartalu 2023. zabeleženo je u uslužnom sektoru (57,5 odsto), zatim u industriji (24 odsto) i poljoprivredi (12,8 odsto), a najmanje u građevinarstvu (5,7 odsto).

U poređenju sa prethodnim kvartalom, pad učešća zaposlenih beleže sektori poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (sa 13,5 na 12,8 odsto) i industrija (sa 24,8 na 24 odsto).

S druge strane, rast učešća zaposlenih zabeležili su sektori usluge i građevinarstvo. U međugodišnjoj periodici (I kvartal 2023 ‒ I kvartal 2022), najveći pad udela zaposlenih zabeležen je u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (sa 14,1 na 12,8 odsto), nasuprot sektoru industrije, gde je zabeležen najveći rast sa 22,8 na 24 odsto.