Da li je korišćenje godišnjeg odmora u kontinuitetu plus ili minus za radnike i poslodavce?

NALED je u svoju 15. Sivu knjigu mera za poboljšanje regulatornog okvira za poslovanje uneo i predlog da se ukine obaveza da zaposleni prvi deo odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje bez prekida. Takva inicijativa, međutim, za sada ne nailazi na podršku sindikata ni pravnika koji za Biznis.rs upozoravaju da odredba Zakona o radu nije „tek tako“ deo našeg pravnog sistema, već da proističe iz Konvencije 132 Međunarodne organizacije rada, u kojoj je osmišljena na korist radnika i poslodavaca.

Iz NALED-a tvrde da je dosadašnja praksa pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana, nego u zavisnosti od svojih i potreba posla to bude i kraće, a najčešće pet i manje dana.

„Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom vršenja inspekcijskog nadzora“, stoji u Sivoj knjizi NALED-a uz predlog da se izmeni stav 2 člana 73 Zakona o radu, i to tako da „jedan deo godišnjeg odmora bude u trajanju od dve nedelje, ne nužno u kontinuitetu“.

Reagujući na predlog NALED/a, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković za Biznis.rs kaže da sumnja da je fleksibilizacija korišćenja prvog dela odmora želja zaposlenih, kao i da je prethodno zakonsko rešenje predviđalo da prvi deo odmora mora da traje 15 radnih dana u kontinuitetu.

„Smatramo da zaposleni treba da iskoriste odmor u što dužem trajanju kako bi se oporavili od procesa rada i proveli vreme sa porodicom, pa su dve nedelje ili 10 radnih dana u kontinuitetu minimum koji im treba garantovati“, rekao je Vuković uz opasku da „svako može da predloži različita rešenja, ali da ne mora svaki predlog da se uzme u obzir“.

„U ovom trenutku je odgovarajuće važeće rešenje u Zakonu o radu koje omogućava da radnik u kontinuitetu koristi najmanje deset radnih dana odmora, a da ostatak, koji ne iskoristi u tekućoj godini, iskoristi do 30. juna naredne godine. Takvo rešenje govori i o obavezi radnika da poštuje radni proces“, poručio je Vuković.

Doktor pravnih nauka i naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović za Biznis.rs ističe da nije slučajno što je Zakonom o radu propisano korišećenje prvog dela godišnjeg odmora u minimalnom trajanju od 10 radnih dana.

„Prvo, radi se o standardu preuzetom iz Konvencije 132 Međunarodne organizacije rada čiji smo potpisnici i koja je na snazi već 50 godina. Drugo, cilj takve norme, koja nije imperativna u Konvenciji već je ostavljeno državama na odluku da li će je uneti u svoje zakonodavstvo, jeste zaštita zdravlja zaposlenih. Kao da uporno pokušavamo da nametnemo rešenja kojima se relativizuje pravo na korišćenje plaćenog godišnjeg odmora“, ocenio je Reljanović.

On ukazuje, poput Vukovića, da fizički i mentalni odmor od procesa rada, iskorišćen u kontinuitetu, utiče i na povećanje produktivnosti i efikasnosti, što znači da je međunarodni standard razvijen imajući u vidu dobrobit radnika, kao i poslodavaca.

„Poslodavac je taj koji, u krajnjem, ima diskreciono pravo da odluči kada će zaposleni moći da koristi godišnji odmor, a jedina ograničenja su upravo ta da prvi deo mora da iskoristi u istoj kalendarskoj godini, odnosno ceo odmor u toku 18 meseci, odnosno do kraja juna naredne godine“, kaže Reljanović.

Naš sagovornik smatra da bi jedina promena koju bi trebalo uneti u radno zakonodavstvo kada je reč o odmoru zapravo brisanje razlike između „starog“ i „novog“ odmora.

„Mislim da je bitno samo da se odmor koristi u kontinuitetu tokom kalendarske godine, a da nije toliko bitno da li je ‘novi’ ili ‘stari’. To je, međutim, normativno izuzetno teško za definisanje i zato je sada na snazi pravilo da se ‘novi’ odmor koristi u kontinuitetu, a stari po želji“, zaključuje Reljanović.