U Srbiji ne može da se desi prevara poput FTX

Danas je proradila platforma Crypto12, koja na srpskom tržištu nudi usluge „klasične“ kripto menjačnice, ali i po prvi put API servis za profesionalne trejdere, kao i oročavanje (stake-ovanje) digitalne imovine.

„Poslovanje kompanije Vescon, koja stoji iza Crypto12, nadgledaju Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti (KHoV) i Uprava za sprečavanje pranja novca, dok sredstva klijenata u svakom trenutku moraju biti odvojena od sredstava platforme“, rekao je za Biznis.rs David Veselinović, vlasnik Vescona, i naglasio da se zato u Srbiji nikada ne može desiti slučaj poput propasti globalne kripto berze FTX.

Veselinović ističe da je Vescon jedina kompanija koja pored dozvole NBS i KHoV za pružanje „klasičnih“ usluga ima i dozvolu za upravljanje portfolijom digitalne imovine. Kada je reč o tim klasičnim kriptomenjačkim uslugama, Crypto12 će prvi ponuditi korisnicima izvršavanje naloga „na klik“.

„Nudimo mogućnost da korisnik sam uplati sredstva na namenski račun, koji je odvojen od našeg računa u banci. Mi potom potvrđujemo (kreditujemo) nalog i korisnik može sam da kupuje i prodaje kriptovalute i digitalnu imovinu po želji“, objašnjava Veselinović za Biznis.rs.

Novina na domaćem tržištu je i API servis za profesionalne trejdere, koji mogu preko API-ja da se povežu na Crypto12 platformu i izvršavaju naloge putem koda.

Usluga upravljanja portfolijom, kako nam je najavio, biće omogućena za mesec ili dva, a za to su upravo dobili dozvolu Komisije za hartije od vrednosti.

„Na domaće tržište donosimo i mogućnost stake-ovanja, odnosno omogućavamo korisnicima da po osnovu svoje digitalne imovine ostvare pasivni prihod. Nudićemo našim klijentima da preko nas stake-uju Ether i dobijaju konstantan priliv, odnosno da koriste ili obezbeđuju proof-of-stake Ethereum mreže. Samo mi imamo dozvolu za to“, naglašava Veselinović.

Kada je reč o korisnicima na koje računaju, ističe da su oni koji kupuju Bitcoin i Ether obično dobro upoznati sa kriptovalutama, digitalnom imovinom i proof-of-stake sistemom. Onima koji će se tek oprobati u kripto svetu u susret su izašli dizajnom platforme koja je jednostavna za snalaženje, na srpskom je jeziku, a obezbeđena je i korisnička podrška.

Srbija je među prvim zemljama koja je pravno uredila oblast digitalne imovine, ali još nije dozvoljeno korišćenje kriptovaluta za plaćanja u zemlji.

„Odluku o tome da li treba omogućiti plaćanje u našoj zemlji u kriptovalutama ili u devizama je odluka koju moramo da donesemo kao društvo. Ako ne želimo, i to je razumljivo – recimo, plaćanje kriptovalutama može da predstavlja rizik po naš platni sistem. Ja želim da što pre uvedemo plaćanje kriptom u maloprodaji i spreman sam da preuzmem na sebe deo posla u uvođenju tog sistema, ali razumem da je to velika promena i da je potrebno vreme“, kaže Veselinović.

Kada se pomenu digitalna imovina i kriptovalute jedna od prvih asocijacija je – rizik. Posle propasti FTX-a i skandala koji je usledio, logično je pitanje – šta će sprečiti Davida Veselinovića da postane srpski Sem Bankman Frid (Sam Bankman-Fried)?

„Slučaj FTX nikada nije mogao da se desi u Srbiji iz vrlo prostog razloga – nas nadgledaju NBS i KHoV, kao i Uprava za sprečavanje pranja novca, a sredstva klijenta u svakom trenutku moraju biti odvojena od naših sredstava“, naglašava Veselinović.

Dodaje da bi se, kada bi iz Crypto12 poslali nekoliko milijardi dinara na neki off-shore račun, upalila gomila crvenih lampica.

„Ne bismo ni uspeli tako nešto da uradimo, jer naša poslovna banka to ne bi dozvolila. Takve transakcije su moguće u neregulisanim jurisdikcijama, obično off-shore, a FTX je upravo i bila takva firma – njen veći deo je bio ‘rezident’ Bahama, a ne SAD“, objašnjava sagovornik Biznis.rs.

Sredstva korisnika su, kaže, sigurna sve i da Vescon, odnosno Crypto12, ode u stečaj ili likvidaciju.

„Čak ni izvršitelj ne može da priđe sredstvima klijenata. Takođe, svaku kupovinu digitalne imovine mi prvo obavljamo našim sredstvima, a tek naknadno, po obavljenoj kupovini, uzimamo novčana sredstva sa klijentskih računa. Takav redosled poteza znači da ne možemo ni da ‘uzmemo’ sredstva klijenata, pa pošaljemo ko zna gde, već našim sredstvima kupujemo digitalnu imovinu koju on želi i potom naplaćujemo. Ni u jednom trenutku novčana sredstva klijenta se ne nalaze ni na jednoj drugoj platformi, računu, menjačnici i slično“, objašnjava Veselinović.

Kako onda zarađuje Crypto12?

„Mi naplaćujemo naknadu. Ranije su korisnici tražili što niži procenat, pa FTX praktično nije ni uzimao proviziju, već mu je cilj bio da prikupi depozite i da ih dalje investira, što znamo kako se završilo (smeh). Mi tako nešto ne želimo, ne smemo i ne možemo da radimo, ali zato naplaćujemo naknadu za svaku transakciju i na sajtu će biti objavljen cenovnik. Ono što nemamo je ‘deposit fee’ – naknadu, dakle, ne plaćate kada uplatite novac već kada kupujete, prodajete ili povlačite kripto“, objasnio je Veselinović.

Analizirajući situaciju u poslednjih nekoliko meseci na tržištu kriptovaluta i tokena, skreće pažnju na to da su tokom aktuelne „bankarske“ krize kriptovalute dobile na vrednosti.

„Kod kriptovaluta imate sve prednosti kao da je novac u banci, ali postoji razlika. U banci je novac kod banke, a u kriptosvetu je novac kod vas u novčaniku i samo onaj ko zna lozinku – odnosno vi – ima pristup novcu“, zaključuje Veselinović.