U Srbiji u toku investicioni ciklusi vredni 570 milijardi dinara

Uticaj postojeće inflacije, koja je kod nas među najnižim u Evropi, primetan je. Poskupljenje svakodnevnih životnih namirnica osetila je svaka porodica u Srbiji i to je činjenica, ali cene ipak nisu zabeležile veliki skok zahvaljujući robnim rezervama koje naša zemlja poseduje. U poslovnom ambijentu inflacija je osetna, ali se ne odnosi na smanjenje plata zaposlenih već na dobit privrednika. To će rezultirati malo sporijim rastom privrede u budućem periodu, ali ćemo se mi potruditi da kroz razne subvencije pomognemo privrednicima koliko možemo kako bi se rast privrede nastavio. Taj rast će verovatno biti sporiji u odnosu na prethodne godine zbog situacije na globalnom nivou.

Ovako efekte inflacije na poslovanje i privredni rast, kao i perspektivu realnog sektora u narednom periodu, ocenjuje ministar privrede Rade Basta. U razgovoru za Biznis.rs on govori o uticaju globalnih dešavanja na domaće privrednike, planiranim investicijama i projektima za 2023. godinu, tržištu rada u našoj zemlji i izvorima finansiranja za privredu, kao i o privatizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća.

– Recesija je moguća i ne možemo da budemo neozbiljni da ignorišemo tu mogućnost, ali odgovornom politikom ćemo se potruditi da do nje ne dođe. Srbija mora da nastavi da raste i da se razvija uprkos teškim okolnostima i brojnim preprekama sa kojima smo suočeni, kako mi, tako i cela planeta. Primetno je da Srbija kroz ovu krizu prolazi mnogo bolje nego neke bogatije zemlje i to je rezultat velike posvećenosti i napornog rada našeg državnog vrha.

Primarni cilj je da, uz našu pomoć, građani Srbije sačuvaju svoja radna mesta i da se otvaraju nova koja će unaprediti sliku našeg privrednog ambijenta.

Kako biste ocenili trenutno stanje srpske privrede? Koliko su globalna dešavanja uticala na domaće privrednike u proteklom periodu i na koji način? Da li ministarstvo i država planiraju u ovoj godini da pomognu ili zaštite domaću privredu od negativnog uticaja krize iz inostranstva?

– Srpska privreda je pokazala izdržljivost i značajan stepen nezavisnosti u odnosu na ekonomije nekih drugih zemalja, kako u vreme pandemije korona virusa, tako i sada kada bukti rat na tlu Evrope. Međutim, čeka nas izazovna godina zbog neizvesnosti koju sa sobom donosi globalna kriza i zato svi moramo da uložimo dodatne napore da sačuvamo rezultate koje je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem postigla.

Posledično je došlo do poskupljenja sirovina, opreme i energenata, ali i do skoka inflacije u Evropi i to neminovno utiče na nas. Zato je neophodno jedinstvo državnih organa. Ova godina je nepredvidiva, a sa mesta ministra privrede učiniću sve da pomognem privrednicima da što lakše prođu kroz krizu.

Ministarstvo privrede nastoji da podrži domaće privrednike kroz realizaciju investicionih projekata, zapošljavanje, ulaganje u novu opremu i proizvodne pogone u oblasti prehrambenog i metalskog sektora, proizvodnji nameštaja, građevinskog materijala… Tu politiku nastavićemo i u narednom periodu, ne samo radi zaštite i podrške privrednicima, već i zbog nastavka investicione politike zasnovane na privlačenju novih direktnih ulaganja, domaćih i stranih, što nam omogućava stvaranje novih i većih proizvodno-potrošačkih tokova, nove tehnologije, izvoz i devizni suficit, a time i dalji razvoj.

Većina međunarodnih finansijskih institucija smanjila je procene privrednog rasta, kako za Srbiju i region, tako i širom sveta. Kakva su Vaša očekivanja za 2023. godinu? Koliko bi srpska privreda mogla da raste i koji sektori/delatnosti bi mogli da imaju najbolje rezultate? Gde će, s druge strane, biti najviše izazova?

– Privreda svake države u svetu je u poslednje dve godine pod velikim uticajem krize izazvane pandemijom korona virusa, a potom i ratom u Ukrajini. Srbija je pokazala izvesnu otpornost na krizne situacije, a privredni rast smo zadržali. Ukupno smo okončali 150 velikih investicionih ulaganja, a trenutno su u realizaciji ili fazi monitoringa čak 252 značajna investiciona ciklusa vrednosti 570 milijardi dinara.

Najveći izazov u tekućoj godini je očuvanje radnih mesta, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća. Moj fokus je na razvoju i osnaživanju žena u preduzetništvu i njihovoj većoj ulozi u privrednom životu Srbije. Akcija “Žene su zakon”, koju sam pokrenuo ima za cilj da se popravi položaj svih žena u Srbiji i naišla je na veliku podršku sa svih strana. Žene prepoznaju kada se neko istinski bori za njihova prava.

Takođe, treba još više ulagati u razvoj malih i srednjih preduzeća i u cirkularnu ekonomiju, kako bismo postali konkurentni i prepoznatljivi. Srbija je bogata zemlja i postoji prostor da u većem kapacitetu koristi svoje potencijale. Tome se mora strateški pristupiti jer znate da je za svaki vidljiv napredak potrebno vreme. Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, nekada je potrebno uložiti u marketing nekog proizvoda i u prodajne kanale kako bi se dobilo mesto na evropskom tržištu. Međutim, ulaganje u neku granu zahteva intenzivno ulaganje i u proizvodne pogone i infrastrukturu. Sagledali smo sve aspekte srpske privrede i već uveliko radimo na njenom unapređenju.

Nesumnjivo će u narednom periodu privredu vući, pre svega, energetika, a nakon toga će nam u fokusu biti poljoprivreda i turizam. Treba iskoristiti na najbolji način potencijale koje naša država poseduje. Sve ostale grane razvijaće se po strategiji koju je potrebno uspostaviti u ovoj izazovnoj situaciji u kojoj se svet nalazi.

Ekonomisti najavljuju umeren pad stranih investicija u ovoj godini, zbog ukupnog stanja svetske ekonomije. Kakve su projekcije Ministarstva privrede, koliki obim stranih ulaganja možemo očekivati u 2023. godini? Neke kompanije su već najavile svoj dolazak ili širenje postojećeg poslovanja u Srbiji.

– Kada strani ulagači koji posluju u Srbiji odluče da ponovo investiraju u našoj zemlji otvaranjem novog pogona ili proširenjem postojećeg nabavkom nove opreme i mašina, to je znak da je Srbija atraktivna investiciona lokacija. U poslednjih nekoliko godina menadžment 27 kompanija doneo je odluku o reinvestiranju u Srbiji, u pojedinim slučajevima po dva, tri i više puta. Primera radi, trenutno je u proceduri razmatranje nacrta ugovora sa četiri kompanije, od kojih dve ulaze u novu investiciju. To je jak signal da se investicije neće smanjiti.

Što se tiče ukupnih očekivanih stranih ulaganja, uzimaju se u obzir sve investicije, ne samo u privredi, već i u energetici, infrastrukturi i drugim oblastima. Kada je reč o nadležnosti Ministarstva privrede, a to su investicije u fabrike sa novim zapošljavanjem, u ovoj godini počinje zajednička realizacija projekata koje sprovode 33 strane i domaće kompanije, čija je ukupna vrednost ulaganja 991 milion evra, sa zapošljavanjem 4.800 ljudi. Naša projekcija, koju radimo u skladu sa budžetskim parametrima za ovu budžetsku godinu, je da će investicije u fabrike koje će biti započete u 2023. godini, a kod kojih podršku daje Ministarstvo privrede, preći 1,2 milijarde evra.

U skladu sa tim, kako će se kretati tržište rada u našoj zemlji?

– Država sprovodi odgovornu socio-ekonomsku politiku. Ono na šta treba da se fokusiramo je dolazak novih tehnologija i modernih tehnoloških radnih procesa, a s tim u vezi i automatizacija proizvodnje.

S jedne strane, u pojedinim mestima u Srbiji nema dovoljno domaće radne snage ili je, pak, nedovoljno zainteresovane domaće radne snage. S druge strane, imamo potrebu za modernizacijom rada. Potreban je balans između stvarnih potreba za zapošljavanjem domaće radne snage i onoga što osavremenjuje samu proizvodnju. Država će na prvom mestu podržati ona ulaganja koja podrazumevaju zapošljavanje državljana Srbije, ali nećemo zatvarati vrata stranim radnicima.

Prava radnika u Srbiji, nažalost, marginalizovana su u odnosu na prava pojedinih poslodavaca. Radnici u Srbiji često imaju osećaj da su obaveze samo njihove, a o njihovim pravima odlučuje neko ko ima tu mogućnost. Ideja je da, pored uvođenja zdrave konkurencije i unapređenja privrednog ambijenta, radnici konačno znaju koja su njihova prava i obaveze.

Narodna banka Srbije od aprila povećava referentnu kamatnu stopu, a stručnjaci tvrde da se može očekivati i dalji rast ključne kamate. Kako ova kretanja utiču na privredu i šta očekujete u narednim mesecima? Koliko će monetarna politika centralnih banaka poput ECB i FED uticati na uslove poslovanja u Srbiji, a koliko na bankarski sektor?

– Svako povećanje kamata i opterećenje kredita u privredi poskupljuje finansiranje proizvodnje i ometa privredni razvoj. Evropska centralna banka je podigla referentne kamate upravo radi suzbijanja inflacije u evrozoni, što utiče na poskupljenje kredita u našoj zemlji, imajući u vidu da je kod najvećeg broja kredita kamata promenljiva i zavisi od tromesečnog ili šestomesečnog euribora. Narodna banka Srbije vodi odgovornu monetarnu politiku i od odluka NBS zavisi da li će poskupljivati krediti kroz rast kamata, između ostalog i kod zajmova koji su u dinarima.

Kada je reč o kreditnoj podršci za koju je nadležno Ministarstvo privrede, postoji nekoliko programa koje sprovodimo kroz nabavku opreme, gde dajemo bespovratnu finansijsku pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim društvima. Postoje povoljni krediti koji se plasiraju preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Takođe, posebnu liniju za finansiranje izvoznih poslova i kredite obezbeđene garancijom imamo preko Agencije za osiguranje finansiranja izvoza.

Imaju li srpski privrednici dovoljno kvalitetnih izvora finansiranja?

– Pored povoljnih kredita koji se obezbeđuju preko Fonda za razvoj, kao i kreditnih poslova koji se mogu pomoći preko AOFI-ja, značajan izvor finansiranja jesu poslovne banke sa sedištem u Republici Srbiji, ali i neke međunarodne finansijske institucije koje u svojim programima imaju mogućnost direktne ili posredne podrške privredi, uključujući i javno-privatno partnerstvo (EIF – Evropski investicioni fond koji je deo grupacije EIB, IFC – Međunarodna finansijska korporacija, EBRD, i drugi). Ministarstvo privrede će i dalje pomagati privredna društva kroz dodelu sredstava podsticaja koja, kako je već navedeno, predstavljaju značajan izvor finansiranja.

U skladu sa tim, imamo programe podrške višegodišnjim investicionim projektima kojima se otvaraju fabrike ili proširuju postojeći proizvodni pogoni, programe podrške kroz nabavku opreme, pomoć ženama preduzetnicama, podršku mladima, pomoć početnicima u poslovanju.

Međutim, nisu različiti izvori finansiranja jedini vid podrške privrednicima. U sistemu državne pomoći postoje različiti instrumenti koji utiču na smanjenje troškova u realizaciji projekata. Ti instrumenti nisu samo u nadležnosti države, već stoje na raspolaganju i lokalnoj samoupravi, dakle svim opštinama i gradovima. Pored direktne finansijske pomoći dodelom subvencija, investicije olakšava i mogućnost pribavljanja neizgrađenog građevinskog zemljišta u opštinskoj ili državnoj javnoj svojini bez naknade ili ispod tržišne vrednosti, davanje u zakup poslovnog ili proizvodnog prostora pod povlašćenim uslovima i dodela adaptiranog prostora. Postoje i poreski podsticaji u vidu poreskih oslobađanja ili poreskih olakšica. Tu su i carinske povlastice pri uvozu nove opreme, kao i drugi instrumenti pomoći.

Sve to čini investicioni ambijent Republike Srbije atraktivnim i olakšava privrednicima rad i unapređenje uslova poslovanja.

Kakvi su planovi Ministarstva privrede kada je reč o završetku privatizacije? Dokle se stiglo sa restrukturiranjem, transformacijom i korporativizacijom javnih preduzeća?

– Nedavno sam se sastao sa direktorima preduzeća iz privatizacionog portfelja Ministarstva privrede kako bih čuo njihove probleme i predstavio plan za ubrzanje procesa privatizacije. Proces privatizacije u Srbiji traje jako dugo, a mi moramo da podstaknemo privredni razvoj rešavanjem nagomilanih problema. Pojedina preduzeća u privatizacionom portfelju Ministarstva privrede imaju potencijal, za neke ima i kupaca, a ja sam spreman da im pomognem da reše probleme.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, Strategijom državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, utvrđeno je da će se u pomenutom periodu sva javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija transformisati u akcionarska društva (a.d.) ili društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), kako bi se na taj način započeo proces korporativizacije svih javnih preduzeća. Država je otpočela korporativizaciju javnih preduzeća, a u narednom periodu će se nastaviti sa aktivnostima oko transformacije.

Započeta korporativizacija javnih preduzeća omogućava da ova preduzeća dobiju organe upravljanja koji imaju odgovornost u skladu sa svojim nadležnostima, te da se uspostavi jedinstven sistem upravljanja i odgovornosti.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs