Udruženje privrednika Srbije: Siva ekonomija raste uprkos programima za njeno suzbijanje

U Srbiji danas postoje raznorazne strategije i programi za suzbijanje sive ekonomije, ali uprkos tome ona raste jer se isplati tako poslovati, rekla je u subotu zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon.

Ona je za agenciju Beta, povodom usvajanja novog vladinog programa za suzbijanje sive ekonomije, rekla da su donete brojne strategije i mere i da u suštini nisu ni tako loše, ali da je problem u tome što se ne primenjuju.

Vlada Srbije usvojila je juče Program za suzbijanje sive ekonomije do 2025. godine, sa ciljem da se njen udeo u ukupnoj privrednoj aktivnosti smanji na najniži mogući novi i suzbije rad na crno.

„Siva ekonomija raste zbog zastarelog i nepravednog poreskog sistema jer opterećuje one koji malo zarađuju, a fleksibilan je prema onima koji rade na ‘crno'“, rekla je Amon.

Dodala je da su porezi i doprinosi na minimalne zarade od 60 odsto direktan uzrok sive zone na tržištu rada.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije je, kako je rekla pre dve godine Ministarstvu finansija predlagalo reforme kako bi se suzbila siva ekonomija, ali nisu prihvaćene.

Ona je rekla da su predlagali reformu poreskog sistema u okviru koga bi se uskladili modeli poslovanja i izmenila kaznena politika, pa bi se porezi odmeravali po visini prihoda, a ne po modelu poslovanja.

Istakla je da privrednici ne smatraju da će nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ doprineti suzbijanju sive ekonomije jer se šalju računi onih firmi koje ih izdaju, a one koje ih ne izdaju opet ostaju u senci, pa je to samo trošenje para.

Vlasnik restorana „Grb“ u Aranđelovcu Goran Novović ocenio je da privrednike u sivu zonu teraju visoka opterećenja na zarade, mnogo fiskalnih i parafiskalnih nameta.

„Previsoki su porezi, 20 odsto poreza na dodatu vrednost se plaća na hranu i sokove, ako se plati karticom još 2,5 odsto, zatim su tu izdaci za struju vodu i ostale komunalije, porez na lokal, zakup, skoro su došli i troškovi fiskalizacije“, rekao je Novović.

Kada bi se umanjili porezi postojala bi, kako je rekao, mogućnost da se povećaju plate i tako „zavrti“ potrošnja i ona bi opet, preko poreza, donela prihode u budžet.

Stručnjak za poreze, član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da je teško kvantitativno izmeriti koliko iznosi siva ekonomija uopšte, pa i u Srbiji i da Fiskalni savet smatra da je potrebna detaljna analiza.

„Naplata poreza na dodatu vrednost u Srbiji ide dobro i reklo bi se da se siva ekonomija u tom delu smanjuje“, rekao je Altiparmakov.

On je kazao da je 2018. godine odlučeno da se, umesto detaljne analize, siva ekonomija pokuša izmeriti na osnovu ankete i tada je utvrđeno da je 2012. godine siva ekonomija u Srbiji iznosila 21 odsto od ukupne privredne aktivnosti,  2017. godine je pala na 15 odsto, a 2021. iznosila je samo 11 odsto.

Ti optimistični brojevi su, kako je rekao, naveli tadašnjeg ambasadora Nemačke u Srbiji Tomasa Šiba (Thomas Schieb) da zaključi da je u Srbiji manja sive ekonomija nego u Nemačkoj.

Prema analizi koju je 2021. godine radila kompanija Filip Moris (Philip Morris) siva ekonomija u Srbiji je oko 30 odsto, a i analiza profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića pokazala je da se siva ekonomija između 2012. i 2017. godine nije radikalno smanjila.

Altiparmakov je rekao da je za borbu protiv sive ekonomije glavno oružje u svim zemljama jaka poreska administracija.

„Srbija umesto 1.500 poreskih inspektora ima 500 koji su neadekvatno plaćeni“, rekao je Altiparmakov.

Dodao je da se ne može reći da je uzrok sive ekonomije u Srbiji visoko poresko opterećenje jer je jugoistočna Evropa region niskih opterećenja od oko 60 odsto poreza i doprinosa na zarade, dok je u Nemačkoj i Belgiji poresko opterećenje 100 odsto, a imaju manju zonu sive ekonomije.

Istakao je da ima prostora da se rasterete niske zarade i da je Fiskalni savet predlagao da se udvostruči neoporeziva osnovica za minimalne zarade, ali da to do sada nije prihvaćeno.